Без наводњавања, нема квалитетног кромпира 



 

Без наводњавања, нема квалитетног кромпира
22.12.2017 12:03 | 0 коментар(а)



Горњи Милановац, Леушићи - Милан Томовић из горњомилановачког села Леушићи деценијама је у производњи кромпира,

а количине које производи на 20 хектара нису довољне да задовоље потребе домаћег тржишта, па се оне допуњују захваљујући кооперантима из Ивањице и Сјенице. Годишње се у домаћинству Томовића произведе од 800 до 1000 тона меркантилног кромпира, а захваљујући системима за наводњавање који су постављени на 80 одсто парцела, род је првокласан.

„Имамо системе за заливање, вршимо плодороде земље, сва механизација је набављена, селектори и машине за чишћење и четкање кромпира. Цена није била лоша, али је година била сушна тако да је многима изостао род и квалитет. Ми нисмо прошли лоше захваљујући наводњавању, али они који нису имали системе, нису добро прошли“,каже Милан Томовић за Агропресс.

Скупо гориво, хемија, хербициди и минерално ђубриво коче пољопривредну производњу па и ову, а додатно је отежава недостатак земље.

„Мораћемо да подижемо кредит уколико одлучимо да проширујемо производњу јер поред репроматеријала некад мораш и земљу да купиш, јер са својом земљом не можеш, раде се плодореди, земља мора да се одмара јер кромпир је култура која црпи доста земљу“, каже Томовић.

Наредне године Милан планира да искористи субвенције како би преостали део парцела покрио системима за наводњавање.

„Кад имаш системе за заливање, онда могу да се покрију трошкови, али треба неки динар и да остане, а ово је фабрика под отвореним небом ,никад се не зна, ризик увек постоји. Произвођачка цена кромпира је 15 динара, а треба га ускладиштити, упаковати, дорадити да би стигао до продаје, па се питамо где је зарада“,каже Томовић.

Да домаћи произвођачи губе битку са увозним кромпиром потврђује професор доктор Драго Милошевић са Агрономског факултета у Чачку.

„Главни разлози су у приносу, јер генерално имамо ниске приносе. Лимитирајући чиниоци у постизању високих приноса код нас леже у малом коришћењу квалитетног садног материјала за заснивање производње конзумног кромпира. Други ограничавајући чинилац јесте недостатак система за наводњавање. У 2017 години последице суше су катастрофалне јер кромпир се још увек гаји у брдско планинским пределима где нема наводњавања и не могу се очекивати високи приноси”, каже професор Милошевић.

Просечни приноси у Холандији већи су од 45 тона по хектару, та производња са таквим приносом може да поднесе транспортне трошкове конзумног кромпира да би се довезао у Србију и продавао. Држава би могла да уведе привремене прелевмане на увоз конзумног кромпира бар до фебруара месеца док се наш кромпир не прода, на тај начин би се заштитио домаћи произвођач који би имао рачуницу да понове заснује производњу”, додаје професор Драго Милошевић за Агропресс.

 

Агропресс















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 81.767.869 посета
Тренутно на сајту: 127 посетилац(a)