Углавном је то било појединачно стабло и тако се задржало и до данас. Виноградарска бресква нема велике захтеве за водом баш као и грожђе. Плод је округао помало издужен са белим месом или ружичасте боје. Може се конзумирати у свежем стању, за прављење џема, компота и као слатко.

На пијацу продаја иде солидно, а и цена је задовољавајућа. Размножавање је брзо и лако. Али ипак поред низа погодности ова бресква је помало заборављена, њено гајење се своди углавном на појединачна стабла на окућницама и у баштама где се још задржала као ретки примерак. Љубитељи ове брескве чувају верно традицију ове старе сорте баш у близини својих кућа ту на дохват руке.

Mарија Лазарeвић/ГЗС