Петру Бојовићу, поводом 73. годишњице смрти.

Парастос у знак сећања на славног земљака организује Удружење потомака ратника 1912 -1920. године у Новој Вароши, које носи војводино име.

Петар Бојовић је рођен 16. јула 1858. године у селу Мишевићи и прешавши пут од турског роба и златарског чобанчета до стратега и командата у биткама које су донеле славу српском оружју и слободу поробљеном народу, под заставом отаџбине провео је 46 година. Бојовић је учествовао у шест ослободилачких ратова Србије, од 1876. до 1918. године, био начелника Врховне команде Српске војске на Солунском фронту и и командовао Првом армијом у пробоју фронта 1918. године и ослобађању Србије.

Иако је је војвода Бојовић војничким умећем и личном чашћу за живота подигао најлепши споменик, доживео је понижења од ослободилаца Београда. Један историчар бележи да је „умро потпуно заборављен 19. јануара 1945. године усред невиђене равнодушности за једно херојско доба“. Сахрањен је скромно, без војних почасти, 20. јануара, на неугледној и запуштеној породичној гробници.

Заборављеном војводи је, 52 године после смрти, на Видовдан 1997. године, на тргу који носи његово име у Новој Вароши, откривен споменик - рад београдског вајара Миодрага Живковића.

Црква Свете Тројице у Новој Вароши, фото: Д. Гагричић

У Општини Нова Варош ове године обележиће се значајни датуми наше прошлости – 100-годишњица пробоја Солунског фронта и ослобођењa од окупатора (септембар - новембар 1918. године) и 160 година од рођења војводе Петра Бојовића.

Дуг прецима

Уз координацију представника општинске управе, установе културе (Дом културе, Завичајни музеј, Библиотека) и други учесници програма започели су припреме за централну свечаност 1. новембра 2018. године, када се традиционално обележава Дан општине. Окосница програма је подизање споменика ратницима 1912-1920. године на Тргу војводе Петра Бојовића и проширење поставке Завичајног музеја изложбом о Великом рату и експонатима који сведоче о животу и делу војводе Петра Бојовића.

У календару и репертоару манифестација значајно место заузеће аматери и спортисти града, а очекује се да ће школе дати допринос неговању сећања на славне претке, продубљивању знања из националне историје и афирмацији вредности слободе.

Златар инфо, Д. Гагричић