Забрана штетних хемикалија у фискалним рачунима од јула и у Србији 



 

Забрана штетних хемикалија у фискалним рачунима од јула и у Србији
12.01.2020 09:40 | 0 коментар(а)



С почетком ове године у ЕУ је ступила на снагу забрана коришћења хемикалије бисфенол А у термалном папиру.
Рачуни, фото: ТопПрес

У Србији ће ова забрана почети да се примењује за шест месеци, односно од јула, кажу надлежни

Иначе, ова хемикалија идентификована је као супстанца која "изазива високу забринутост" (Substances of Very High Concern - SVHC), а највише су јој изложени запослени у продавницама, који су током целог радног времена у контакту са фискалним рачунима, у којима је она највише присутна.

Програмски координатор организације Алтернатива за безбедније хемикалије ALHem Јасминка Ранђеловић каже за Танјуг да је бисфенол А једна од глобално најкомерцијалнијих хемикалија која се користи у производњи термалних папира као развијач боје.

Осим у фискалним рачунима има је и у осталим врстама термалног папира, попут слипова са банкомата или другим потврдама о плаћању, затим папирићима са бројевима у банкама и поштама за чекање у реду, фискалним ролнама у велепродаји ...

АЛХем је 2017. године спровео истраживање о томе колико је та супстанца присутна у термалном папиру, папирној и пластичној амбалажи за храну, а имали су 33 узорка термалног папира или класичне папирне амбалаже.

Истраживање је показало да је концентрација бисфенола А у фискалним рачунима била и до 40 пута већа од дозвољене и кретала се од 0,62 до 0,91 одсто, а дозвољено је да он буде присутан у проценту од 0,02.

Само у једном узорку, односно фискалном рачуну није било супстанце, а реч је о трговинском ланцу из Шведске на коме је такође и назначено да не садржи бисфенол А, каже Ранђеловић.

Она наводи и да су након истраживања упутили апел државним институцијама и приватном сектору, малопродајним ланцима да да замене фискалне рачуне који садрже штетну материју другим који је не садрже.

Ранђеловић истиче да су државни органи ипак реаговали брзо и да је, након што су објављени резултати истраживања, донета одлука о забрани, као и у ЕУ.

Она наводи да до сада немају сазнања да је у међувремену, пре ступања на снагу забране неко од трговинских ланаца одлучио да реагује и избаци бисфенол А из термалних папира пре ступања на на снагу ове одлуке.

Истиче и да су наши прописи, пре свега Закон о хемикалијама хармонизовани са прописима ЕУ те ће забрана која ступила на снагу у ЕУ од 2. јануара 2020. нама омогућити такозвани прелазни период од шест месеци да би се произвођачи и дистрибутери прилагодили, односно почели да користе термалне папире на тржишту које не садрже ову хемикалију.

Ранђеловић напомиње да је доказано да је материја токсична и изазива различите здравствене проблеме, а преко контакта са кожом може доспети у организам и утицати на сметње у развоју плода и пореметити рад хормонског система, утицати на метабличке процесе, такође довести и о респираторних проблема, као и проблема са кожом.

"То је једна од најкомерцијалнијих хемикалија у свету и она се производи у јако великим колицинама, милионама тона и користи се за производњу поликарбонантне пластике, односно додаје се као адитив да би постала тврда", објаснсјава Ранђеловић.

Каже да се налази у премазима конзерви, да се користи за производњу пластичних фласа за вишекратну употребу (спорстким), има је и у оквирима наочара, у спортским реквизитима, нарочито рекетима...

Ипак забрана подразузмева само њено искључивање из термалних папира, односно да је у њима не сме бити више од 0,02 процената.

Раније је забрањено њено стављање у промет у посудама за исхрану беба.

Алтернатива за безбедније хемикалије покренула је крајем прошле године апликацију Сцан4Ћем, уз помоц које се може сазнати да ли роба коју купују садржи такозване супстанце које изазивају забринутост.

Ова апликација омогућава кориснику да скенирајући бар-код прозвода пошаље захтев компанији која је произвођач, а законска обавеза компаније је да одговори на тај захтев, каже Ранђеловић.

Апликација је осмишљена тако да се њом могу скенирати предмети, посуде, играцке, одеца, обуца, а најризичнији су пластични производи направљени од поливинил-хлорида, познатијег као ПВЦ.

Ранђеловић каже да су се што се тиче безбедности играчака ствари промениле на боље јер је донет Правилник који је усаглашен са прописима ЕУ и да су сада боље дефинисане декларације.

"АЛХем је раније тестирао играчке у познатим радњама и налазили смо играчке које су садржале недозвољену колицицну фталата. Захтевали смо ванредни надзор инспекције и оне су повучене са тржишта", рекла је саговорница.

Како каже, фталата најчешће има у луткама, меканим лоптама, играчкама за купање деце....

У Министарству животне средине кажу за Танјуг да је Правилником о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија дефинисана забрана стављања у промет термичког папира, после 30. јуна 2020. године, који садржи 0,02 одсто (м/м) или више Бисфенола А.

На основу Закона о хемикалијама дефинисано је да санитарни инспектор обавља инспекцијски надзор над применом ограничења и забрана производње, стављања у промет и коришћења хемикалија и производа намењених за општу употребу.

Законом о предметима опште употребе, измеду осталог прецизирано да се под тим предметима подразумевају материјали и предмети који при употреби долазе у непосредан контакт са кожом, односно слузокожом.

Контрола забране у вези са термичким папиром у складу са Законом о хемикалијама и Законом о предметима опште употребе је у надлежности санитарне инспекције, кажу у ресорном министарству.

ГЗС/ Танјуг, Б92















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


racun zabrana

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 78.116.157 посета
Тренутно на сајту: 100 посетилац(a)