садница леске, никад више откако се бави расадничком производњом, с планом да чоколаде, кремови и наполитанке из наших фабрика буду попуњене лешником из српског села.
„Леска је једна од најпрофитабилнијих врста и воћка за којом постоји константан дефицит на домаћем тржишту. Наиме, око 95 одсто плодова леске прерађене у Србији увози се, у годишњој вредности од око 10 милиона долара”, каже др Милан Лукић, директор чачанског Института, за агенцију РИНА.
Он напомиње да у Србији постоје веома повољни агроеколошки услови за производњу, имајући у виду климатске прилике са једне и земљишне услове са друге стране, при чему леска није посебно захтевна.
„Заснивање засада леске не тражи нарочито људско ангажовање што је данас велики проблем код других врста, а опет је воћка која у неком временском периоду обезбеђује велике приходе. Наиме, почетни род леске очекује се од треће до четврте године а онда озбиљнији, од 10 до 12 килограма, од седме или осме године па надаље. Занимљиво је да ова врста може веома дуго да плодоноси и рађа. Негде 30 до 50 година је исплатив експлоатациони век леске, уз просечне приносе од три тоне плода чистог језгра”, истиче Лукић.
Директор чачанског Института др Милан Лукић, Фото: РИНА
Институт је склопу своје производње садног материјала ове године припремио 50.000 садница италијанских сората, најзаступљенијих у кондиторској индустрији, и за којима влада велико интересовање. То су тонда ђентиле деле ланге (tonda gentile delle langhe), тонда ди ђифони (tonda di giffoni) и тонда ђентиле романа (tonda gentile romana).
„Реч је о изданачким садницама које нису калемљене. Цена у Институту је 300 динара, док за веће количине одобравамо додатни рабат. Оптимално време садње је ова јесен, имајући у виду веома повољне климатске прилике за садњу која је далеко боља од јесење. Воћари ће од Института добијати комплетну документацију како би користили и субвенције, било на нивоу државе тако и од својих локалних самоуправа”.
Лукић напомиње, такође:
„Имајући у виду да је ово стратешки производ за кондиторску индустрију, сазнања истраживача који раде у Институту довела су до тога да кренемо у правцу повећања количина садног материјала и оволико садница Институт никада до сада није имао. Сматрамо да ће та количина донекле задовољити потребе домаћег тржишта, а следеће године очекујемо још већи обим производње садног материјала. Све је одгајено на имању Института и део је повађен. Ради се о квалитетној производњи и великој количини која је прошла надлежне контроле Министарства пољопривреде. Имамо и сопствени матичњак за гајење свих ових садница. Наредних година настојаћемо да повећамо асортиман. Поред ове три, оцењујемо да постоје још неке сорте интересантне како за домаће тако и инострано тржиште”.
Фото: РИНА
Подаци о тренутној српској производњи лешника, различити су, зависно од извора. Од 2.500 тона, али и до 5.000 тона (на 1.200 хектара) годишње. У пуном роду, кажу неки подаци, принос по стаблу је од 8 до 12 килограма, док принос по хектару иде од 2,2 до 3,6 тона, зависно од бројних чинилаца. Пре две године, цена лешника у љусци на светској берзи била је 2,65 евра, док се језгро, на домаћем тржишту, продавало од пет до осам евра.
РИНА / ГЗС
