На Столовима полудивљи коњи заменили стада оваца и говеда 



 
На Столовима полудивљи коњи заменили стада оваца и говеда
29.09.2019 16:48 | 0 коментар(а)



Краљево - Планина Столови, која се са јужне стране уздиже изнад Краљева, манастира Жиче, средњовековног града

Маглича и ибарске клисуре, осим по столетним шумама, прелепим пропланцима и белим мирисним нарцисима, позната је и по још једној несвакидашњој атракцији - крду полудивљих коња које скоро пола века опстаје на овој живописној планини.
Гиздаве лепотане које више од једне деценије предводи неприкосновени вођа и господар пастув Моро временом су постали и права туристичка атракција која из године у годину привлачи све већи број посетилаца, заљубљеника у природу и животиње.
Иако сваки коњ има свог власника, сваки покушај њиховог одвођења и одвајања од крда и планине представља немогућу мисију. Лепше им је на планиским висовима, пространим четинарским и брезовим шумама, пространим ливадама прекривеним бујном сочном храном него у торовима и топлим шталама. Иначе, коње су на планину најпре доводили мештани Жиче, Каменице, Маглича и других околних села на обронцима Столова како бар лети не би морали да обезбеђују храну за њих.
,,Ја сам давне 1973. године на ову планину извео једног пастува и кобилу. Пред зиму сам их враћао у шталу и тако неколико година док их једном приликом нисам оставио да ту презиме. Ту су се они, као и коњи осталих власника, умножавали, осамостаљивали, постајали независни од људи, попримајући временом особине полудивљих коња иако никада никог нису повредили“, казује Славко Николић, власник највећег броја коња на Столовима.

Полудивљи коњи на планини Столови, фото: Миланко Даниловић

Живот коња у суровим условима

На Столовима коњи одолевају великим изазовима. Нарочито је тешко зими кад снежни наноси и сметови достигну висину од неколико метара а температура се спусти и до 30 степени испод нуле. У време ждрбљења, кобиле, а нарочито младунци изложени су свакодневним насртајима дивљих животиња тако да буде година кад крдо остане без иједног младунца.
,,Природна селекција чини своје, што је посебно карактеристично за живот животиња у скоро екстремним условима. Опстају само потпуно здрави примерци, физички способни да нађу храну и не постану плен вукова и медведа. И пастув Моро, неприкосновени вођа крда, који своју супериорност у снази доказује читаву деценију, сав је у ожиљцима од борби с дивљим зверима у којима је бранио остале коње у крду, себе, а најревносније своје младе потомке“, каже ветеринар Драган Марковић.

Столови велика шанса краљевачког говедарства

Због обиља здраве сочне хране 60-их и 70-их година прошлог века на Столовима било је и до хиљаду и по оваца и неколико стотина говеда, махом бикова и јунади. Жички домаћин Славко Николић добро памти та времена и тврди да би баш са те планине могао да крене препород говедарства у краљевачком крају али и ширем подручју. Са Славком се слажу и стручњаци.
,,Велики произвођачи меса на нашем подручју: Котленик, НИД, САН, који имају високе стандарде у производњи и извозне референце, да не помињем низ малих кланица и прерађивача, могли би да на Столовима нађу своју сировинску базу за будућност која не би пуно коштала. Чињеница је да би имали месо у врху европских произвођача. Наравно, у цео тај пројекат морала би да се укључи држава својим подстицајима и улагањем у инфраструктуру, посебно путну“, истиче краљевачки агроном Драгутин Јевтовић.

До остварења оваквих планова крдо од педесетак полудивљих коња само ће водити велику и свакодневну битку за опстанак на Столовима, иако на овој планини има места и за овце и за говеда, баш као некада.

РИНА/Миланко Даниловић

Живот коња у суровим условима, фото: Миланко Даниловић









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


konji stolovi

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 110.252.722 посета
Тренутно на сајту: 103 посетилац(a)