је потпуно промењена. Између два пописа, број становника је смањен за 4.000, а највећи проблем је незапосленост. Град у коме се, кажу, живи од пензија и прихода запослених у јавним службама, ипак је направио индустријски искорак: производња за одбрамбену индустрију у ФАП-у и у компанијама које послују у Слободној зони. Отворено је 600 радних места, а наредне године, посла ће бити за још 500 радника.

Да Прибоја нема без ФАП-а, понављано је годинама, док и последње наде у васкрс овог гиганта нису угашене, а свако ново радно место у граду на Лиму постало чист добитак.

И управо на простору некадашњег ФАП-овог погона, где је формирана Слободна зона Прибој, запослено је 350 радника, уговорено још 270 радних места.

Запослени у прибојској слободној зони кажу да је она веома важна. Неки наводе да су размишљали да напусте град, али да су задовољни након што су добили посао.

Држава је ФАП ослободила дуга од 100 милиона евра и део имовине корпорације, без накнаде, пренела у власништво локалној самоуправи, за оснивање Слободне зоне. У њој су и компаније из Америке, Турске, Шпаније и Холандије, а јављају се и инвеститори заинтересовани и за гринфилд простор зоне.

"Сви су запослени из Прибоја, познају свој посао, одговорни, савесни, мислим да су и коректно награђени за то што раде", истакао је Зоран Марковић, директор и сувласник фирме "Рефиса Балкан".

Све ово је месечне приходе општине увећало за осам милиона, што је, на годишњем нивоу, додатних готово стотину милиона динара.

"За једну сиромашну општину, то је шанса да та средства користимо у друге сврхе, да опет припремамо услове за нове инвеститоре, за бољи квалитет живота у Прибоју", каже председник општине Лазар Рвовић.

Тако су, после много година, Прибоју опет потребни инжењери, техничари и машинци. Извесно је да ће бити отворен и Регионални иновациони центар, а планира се и отварање одељења неког техничког факултета.

ГЗС / РТС