града а да чињенице говоре другачије, огласио се саопштењем које преносимо у целости:
„Рођен сам у Чачку, где сам завршио основну школу и Гимназију. Филозофски факултет – група за историју у Београду. Запослен у Међуопштинском историјском архиву Чачак, са звањем архивски саветник. Ожењен, отац троје деце, дакле БОГАТ човек. Публиковао сам 62 рада у стручним часописима (у земљи и иностранству), аутор/коаутор шест монографија, две изложбе, учесник четири научна скупа и конгреса са објављеним научним радовима. За монографију Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја, Књига прва, добитник награде за најбоље историографско дело из Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић (Архив Србије, 2003), и награде Драгиша Кашиковић (Матица исељеника, 2005); за књигу Историја Чачка. Хронологија од праисторије до 2000. године (2009) добитник награде Даница Марковић за издавачки подухват године у Чачку 2009. године, а за монографију Основна школа „Милица Павловић“ Чачак 1937-2012. Од буквара до рачунара 1987-2012, (2012) добитник награде на Трећем сајму школског издаваштва моравичког округа за издавачки подухват године (2013). Монографија Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја,. Агонија и слом. Ратне 1944. и 1945. година, књига трећа, налази се на списку литературе за испит Историја Југославије на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду.
ДА, ја сам лажни историчар који се наводно брине о историји града Чачка и припадник сам, како си објавио 3. априла 2017. (ја нисам Балкански шпијун и не снимам, али имам нешто много боље – своју главу, папир и оловку), „уображене поражене елите“ како нас Ти „мудро“ етикетира. И због тога ћу се борити „свим средствима“ против таквих као што си Ти, на демократски начин, против лажи, незнања, присиле, претњи, куповине гласова и много чега лошега које сте направили и даље чините. Због чега, јер Вас се не плашим и нисам за „изнајмљивање“ за минималац, много више вредим од таквих као што си Ти и теби сличних, а на крају и припадник сам „уображене елите“. Та припадност се не купује.
Да ли знаш политичару „по занимању на одређено време у јавном сектору“ да су Чачани потомци досељеника („дошљака“) из Црне Горе, Херцеговине, Старог Влаха и Босне током 18 и 19 века. Елем, тако су и моји Давидовићи дошли око 1750. у чачански крај. Етнолози су забележили да су то добри војници, чврсти, издржљиви, добри певачи веселог темперамента, са маштом, велике бистрине и брзог схватања многих проблема (као Ти, засигурно), са осећајем за правду итд. Због свог „дошљачког“ порекла сам решио и стао у одбрану „угрожених Срба“ и провео више од две године у рову (од 1991. до 1999), што као добровољац (Српска гарда, Бели орлови) и резервиста ВЈ.
Ако се сећаш, то су они несрећни ратови из 90-их у којима је неки „мали“ активно агитовао против светске и европске заједнице, оних истих сада наших „великих“ пријатеља. Ја из тог рата изађох жив и здрав, хвала Богу, само без половине једног плућног крила. А то се случајно десило, док сам бранио кућу и огњиште „угрожених Срба“ који су морали хитно у Чачку да позавршавају неке послове. Елем, бих наиван, они уместо да заврше те неодложне послове за „србство“ запише се у чачанској кафаници „Таково“ и „Цар Лазар“ и тугују и певају јуначке песме. Након мог повратка и њиховог отрежњења, решисмо да у кафаници уз пиће „евоцирамо“ сећања на наше „заједничке“ ратне подухвате. Ал, имадох један проблем. Ја поносан, немам пара ни за једно пићенце, па врдам и избегавам због срамоте, јер се то „евоцирање“ неће завршити само на једном пићу. Али они упорни, зову, зову и моје другове, кажу да не бринемо, имају они. Ја нисам могао, не од срамоте већ због поноса, где бре ЈА, наводно неки домаћин/староседелац да ми они, који су остали без „огњишта“, плаћају пиће у мом граду. Али неки моји другови остадоше, шта ћеш, треба разумети. Разумеш ме, бре као Чачанин, не могу да се „фолирам“ без филера у џепу и НЕЋУ да ми други плаћа пиће. Па чак су хтели једном и целу каваницу да „изнајме“ за наше дружење, по повољној цени, рекоше знају газду.
Тако ја реших да се мало „повучем“ и учланим ти се ЈА из фолирања у Архивистичко друштво Србије (нешто слично библиотеци, Ха знаш ти то, ти си на државном положају) и они ме убрзо поставише за члана неког Извршног одбора, па после и неког Редакцијског одбора неких обичних новина. Ту ме натераше да читам неке тешке и неразумне „фолерске“ стручне ствари из историје. Онда ти ја, мој Марко, реших кријући од свих да пређем на неко народско, кажу напредно штиво, „пребројавање крвних зрнаца“. Одмах видех и прочитах нешто актуелно и модерно, „шовинистичко“ пребројавање, и то ни мање ни више него мом рођаку Вуку Јеремићу. И ја ти реших да пређем „активно“ на те новине, па и да покушам да напишем неки чланак за те новине и помогнем око пребројавања „крвних зрнаца“, елем знам човека. Још су нам се ђедови, Богољуб и мој Момчило, блиски крвни рођаци „шовинистички“ провели у немачким конц логорима. Додуше и ти то знаш, да се не фолирамо, пратио си, мислим и да си нешто снимао, припремао за неку твоју „причу“ о, како ти рече, „небитном“ (а ја да додам необразованом, завршио тамо неки у туђини, „глупи“ факултет) човеку-лику или си то хтео о мени да пишеш. Марко, Марко. Како бре нисам укапирао, па слао си ми раније неке усликане прилоге, упозоравао ме... Сада, када схватих, просто мрзим себе, цео свет... Па, твоја је била цивилизацијска дужност да ме раније упозориш, зар не. Али безуспешно су покушавали и неки други.
А тко си, бре, Ти. Политичар по занимању, како рече на својој страници. То занимање постоји само у овој земљи и нигде у свету. Ја, поново да Ти објасним, живим од свог знања, а не од „муке народне“. Ти, како ми рече у приватној преписци, „ратујеш речима“ и вероватно од тога живиш, доконишеш. Све знаш и сваког критикујеш и „мудро“ етикетираш и управо Ти због твојих речи делиш народ на чланове и остале. У друштвима мале развијености, ниске културе и мале демократичности, са малим потребама за стручношћу, знање је „цивилизацијска опасност“. Али, кривицу сноси и „уображена елита“ која ћути. Ја нећу да ћутим!!! И збога тога ћеш Ти бити кривац за моје евентуално будуће активно укључуње у борбу (нудим се на „изнајмљивање“), јер сам по карактеристикама, како рекоше етнолози, Чачанин. Ти то ниси, по етнолозима, јер си кукавица и опасно „ратујеш речима“.
Народе, да пређем на збиљу. Ко је схватио, схватио је. Ко није, народни (тако би требало да буде) или само напредни трибун је дужан да му то објасни, и не само то....кад и ово невреме прође. Издржаћемо, идемо даље.
До тада моји Чачани („угрожени староседеоци и дошљаци“) и ДВЕРЈАНИ (они су по „политичару“ посебна категорија) пратите фејсбук профил Историја Чачка, упознајте свој град, традицију, обичаје, биографије познатих Чачана, предлажите називе улица по својим јунацима и истакнутим суграђанима, поштујте своју прошлост, браните културно-историјски идентитет града од неразумних потеза појединаца и интересних група.
Historia magistra vitae est!”
Горан Давидовић, изнајмљени историчар и фолирант
