Управо због тога, на висовима планина Мучањ и Јавор нема празног подручја, јер су сељани засадили на хектаре овог поврћа.

На имању Добривоја Крсмановића из Катића расте кромпир тежине и до два клограма. Рецепт за то су како каже, добро семе, добра њива и велики рад, а кад се сви ови услови испуне одличан род не изостаје.

„Ова година је била берићетна, где се мотком удари ископају се добри приноси. На појединим њивама принос је био и до пет вагона, 2,5 килограма по кућици, па на наша три засађена хектара укупан принос је био око 15 вагона, што је изузетно. Ове године задовољни смо ценом, и колико год произведомо ове наше ивањичке кртоле толико и продамо”, каже Добривоје за РИНУ.

Добривоја Крсмановића из Катића

Кромпир из западне Србије важи за најквлитетнији, са посебном аромом и укусом. Познат је и ван наших граница , па се на пијацама и увозни често потписује као да је из овог краја. А ево како да знате да ли је кромпир који купујете заиста ивањички.

„Кад га узмете у руку, земља око њега буде растресита и песковита, а не буде црна као да сте га спремили за поховање у угљеној прашини. Кад га пресечете структура му је јасна и чиста, без икавих линија”, објашњава Добривоје.

Посебна клима и надморска висина већа од 1000 метара разлози су зашто је управо ово поднебље идеално за производњу кромпира.

„Не може кромпир у пољу бити као на брду, на висини је 40 посто бољи без обзира где је. Овде код нас је одлична мешавина три медитеранске климе, температура не прелази 30 степени зато наш кромпир има посебан квалитет. Најбоље је узорати у јесен, и никако не прескочити домаћи природни стајњак, јер је то веома битно. Без доброг стајњака, нема доброг кромпира”, рекао је овај произвођач.

Добривоје има укупно шест хектара земље, а сваке године узима и нешто под закуп, мења и експерментише са сортама, јер је најважније да добро пролазе на тржишту.

ГЗС/РИНА