потписивао и као Бен Акиба или Алкибијад Нуши, да се Власи (власти) не би сетили, али сад је дошло време да је већа храброст нешто прећутати него објавити. Сакупили смо истините анегдоте из овог краја из новијих времена и ево шта би, можда, Нушић срочио да је данас у Ивањици...
Дакле, директор Основне школе „Милан Вучићевић Зверац” из Братљева на Голији, Видосав Коларевић Учо, повезе једног дана колима из Ерчега према Ивањици неку старицу и рече да ради у школи. А њој мисли бејаху далеко у младости, у добу кад је главна школска личност био послужитељ.
- Шта си тамо, да нису вамилијаз? – упита га.
- Нисам, мајко, него директор.
- Ако, сине, ако, није ни то лоше…
Друга анегдота потиче од једног ивањичког привредника из наших дана који прича да је његов књиговођа потегао неку, сео на мотор и ударио пешака на друму. Ништа страшно, придигну се оба и пешак настави низ улицу. Али, после 50 метара, поново га закачи исти мотор, па се овај обрецну на мотоциклисту:

-`Ајде, промаши ме једном.

У трећој је приповедач др Ацо Лепосавић из Глеђице који вели да је Јован Бојановић Јофа 2001. у Ивањици, кад је видео ко подиже споменик Дражи Михаиловићу, рекао:
- Црни Чича, да знаш ко ти спомен диже сместа би отишао у партизане.
Још три прибележили смо по казивању Рашка Нешовановића, Ивањичанина који је обележио културну и новинарску повест свог завичаја. То иде овако...
Између два рата народни посланик у Скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца био је Рисим Палибрк, испред Моравичког среза, односно ивањичког краја, родом из Ергеча на голијским падинама. Дојадило то председнику Владе, Николи Пашићу, па га после једног заседања упита:
- Па, тај крај је познат по паметним људима, откуд тебе да пошаљу у овај високи дом?
А Рисим узврати:
- У праву сте госин председниче. Али, ови моји на планини оценили су да, док сте ви на власти, добар сам вам и ја.
Другом приликом рашко крене у Девиће са екипом Радио Београда како би снимили неки стари пар како пева бројанице, без музике наравно. И нађу Обрена и његову невесту, он 80 година, она два лета старија, опосле због чега су дошли и седну да попију штогод. Успут, Обрен се више пута похвали како је већ 60 година у срећном браку са изабраницом, а Нешовановић га пита у пола гласа:
- Да ниси мало врдо?
- Него шта, какав је тај који је црк`о на једној кобили?
Нису знали да их из близине прислушкује Обренова драга, која се сместа укључила у расправу, рекавши.
- Каква је то кобила која је цркла под једним самаром?
Године 1974. дошао председник Тито у Прилике код Ивањице на отварање сателитске станице, и видео старијег сељака и његову жену како ору запрегом.
- Шта радиш? – пита га Тито.
- Ево, видиш како се мучимо.
Председник СФРЈ одмах нареди да дотерају трактор из задруге, њиме брзо поору њиву човеку, а сељак сав срећан пита Јосипа Броза:
- Реци ми ко си, хоћу да се молим за тебе и благодарно запалим свећу за твоје доброчинство.
- Ја сам онај којег Ивањичани највише воле – узврати Броз.
А сељак:
- Чича Дражо, знао сам да си још жив.
РИНА