и проверу квалитета (КАПК), предмет су правне експертизе домаћих и међународних правних стручњака коју је затражило Министарство просвете, науке и технолошког развоја након што им се дописом обратила група професора, доцената и асистената који су због одлуке КАПК-а остали без посла на универзитетима.
То је за Танјуг потврдио државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Владимир Џамић наводећи да су се Министарству обратили оштећени који су изгубили право да буду предавачи, иако су у ранијим процесима акредитације регуларно пролазили процедуре за избор наставника на факултетима и високим школама струковних и академских студија.
“Изгубили су то право да због промене одређених стандарда КАПК-а. Имајући у виду правне последице свега тога и евентуалну тужбу државе, у обавези смо да реагујемо и разговарамо са члановима КАПК-а и Националног савета за високо образовање. Није важно да ли се ради о 500 или 30 случајева, ако су противправо остали без посла, то је онда проблем и зато желимо да га решимо”, рекао је Џамић.
Он напомиње да је реч о правној, а не персоналној и политичкој теми и да је Министарство консултовало домаће правне експерте, као и стручњаке из делегације ЕУ од којих у наредних 30 дана очекује да добије правну експертизу како би се све разјаснило решило у складу са правним прописима.
“Они који се сматрају оштећенима одлуком КАПК-а позивају се на то да су ођедном промењени стандарди који потиру раније одлуке саме Комисије и управо зато имамо правну дилему коју треба разрешити”.
Он додаје да ће један од приоритетних задатака Министарства након формирања новог Националног савета за високо образовање и новог КАПК-а бити унапређење система вредновања квалитета високошколских установа и успостављање регистра наставника.
“Тако бисмо у сваком тренутку знали ко је где запослен и са којим фондом часова. Такође, систем акредитације треба да буде што транспарентнији и квалитетнији како се овакве ствари не би убудуће дешавале’’, сматра Џамић.
Генерални секретар КАПК-а Шћепан Миљанић навео је да је оспорено око стотинак докторских диплома од чега скоро половину поседују они који су били запослени као професори, доценти или асистенти.
Како је објаснио за Танјуг, КАПК не поништава дипломе, јер је то у надлежности Министаства, али их оспорава уколико их је издала високошколска установа која није била акредитована.
Према његовим речима спорно је што су одређени универзитети издавали дипломе без дозволе Министартства, као и то што су докторе наука са спорним дисертацијама ангажовали други факултети и с њима правили студијске програме за које су подносили захтев за акредитацију.
“То не значи да ти студијски програми неће бити акредитовани, али зато налажемо установама да се предавачима с таквим дипломама прекине радни однос. Ако неко други жели да их запосли, ми с тим немамо ништа”, рекао је Миљанић за Танјуг.
Он инсистира на томе да су оспорене дипломе незаконите и да КАПК поступа по прописаним стандардима.
“Заблуда је да ретроактивно оспоравамо дипломе. КАПК добија захтев за утврђивање акредитације одређеног студијског програма и ако нађемо на листи запослених наставника с незаконитом дипломом, која може да буде стечена пре 3, 17 или 30 година, разматрамо да ли је установа тада имала право да је изда’’, појаснио је Миљанић.
Танјуг
