Бање као неоткривени бисери Србије 



 


Бање као неоткривени бисери Србије
18.10.2021 | 0 коментар(а)



Чачак - Дуга је историја бањског туризма у нашој земљи, а снагу лековитих извора



потврђују и они који су те благодети осетили на својој кожи.

Неки од њих су неправедно запостављени, иако су најсјајнији бисери Србије, нису откривени у бањском туризму, а некад се за њих знало и даље од наше земље.

Некада је Слатинска Бања била позната широм бивше Југославије, сведоче мештани, фото: Студио 4Н

У прошлом веку се у овој бањи бањалао пола бивше Југославије, тврди деведесетогодишња мештанка Драгица Милошевић која памти дане када је ово место било пуно гостију који су тражили и многи нашли лек за своје бољке.

„Долазили су људи са свих страна, све је било пуно, рођена сам овде и памтим да су људе овде доносили на носилима, после лечења они устану, неки дођу са штакама и штаповима, па после 15 купања их баце. Овде је некад било пуно, играло по три четири кола пре рата", сведочи ова старица.

Драгица Милошевић, мештанка, фото: Студио 4Н

Ово место нетакнуте природе данас је потпуно неискоришћено. Посећују га они који су сигурни у његова лековита дејства. Па тако и Љубинка Икодиновић тврди да је ова вода утицала на њену виталност у позној деветој деценији.

Љубинка Икодиновић већ три деценије долази у Слатинску Бању, фото: Студио 4Н

„Овде у Слатинској Бањи лечила сам се од псоријазе и од реуме, због зглобова, била сам прилично немоћна, прсти су ми били укочени", каже Љубинка.

Поред самог извора бањске воде, мештани су сами својим рукама саградили брвнару и прилагодили да сваки путник намерник може без проблема прићи извору здравља.

Брванара у Слатинској Бањи коју су саградили мештани, фото: Студио 4Н

„Ми смо се организовали и направили фонтану и брвнару да може лепо да се вода наточи за пиће и за купање, многи долазе из других градова, захватају воду па се купају у својим домовима", рекао је Зоран Ђуровић, мештанин Слатинске Бање.

Са друге стране нешто познатији природни бисер Овчар Бања, после пропадања више од 60 година овог туристичког потенцијала Влада Србије одлучила је да у ревитализацију овчарско кабларске клисуре уложи више од милион евра.

Овчар Бања, фото: Студио 4Н

„Одушевљена сам са сваким овим каменом, а посебно са оваквим здрањем како се ради и што ће коначно ово место бити онако како заслужује”, каже мештанака Нада Радисављевић.

Најважније је што бањска вода неће узалуд отицати, а реконструкција ове бање највише је обрадовала све оне који су се уверили у њена благотворна дејства.

Захваљујући ревитализацији Овчарско кабларске клисуре, бањска вода неће узалуд отицати: фото Студио 4Н

„Вода је вулканског порекла, не мења температуру, не мења састав, температура је негде око 34 или 35 степени, на извору је 38, 39 степени”, објаснио је др Светомир Алексић.

др Светомир Алексић, фото: Студио 4Н

С обзиром на то да је наша земља међу најбогатијима по термоминералним водама, премијерка Брнабић је истакла значај тренутне ревитализације Овчар Бање, те да је Србија неправедно одсутна са европских листа дестинација за бањски туризам.

Ана Брнабић, премијерка, фото: Студио 4Н

„Поново оживљавамо наше бање, па тако и Овчар Бању. То је нешто што ће нас већ 2023. године поново вратити на европску мапу бањског туризма”, рекла је премијерка Ана Брнабић.

Бање и лековити извори велики су потенцијал српског туризма и прави недовољно искоришћен бисер, обично су смештени у прелепим скривеним оазама наше земље.

Студио 4Н

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Banje biseri Srbije Ovcar Banja Slatinska Banja lekoviti izvori

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 134.525.165 посета
Тренутно на сајту: 173 посетилац(a)