резултат је истраживања јавног мњења агенције Галуп и компаније за истраживање тржишта "Ворлдвајд индипендент нетворк", спроведеног у 64 земље свијета, у којем се наша земља нашла на 38. позицији.

У глобалном просеку, 61 одсто испитаника одговорило је да би било спремно да се бори за своју земљу, док је 27 процената одговорило супротно.

Очекивано, знатно већи постотак мушкараца него жена глобално је одговорио да је спреман да се бори - 67 одсто, али је занимљиво и да је и већина жена одговорила потврдно - 52 процента, наводи се у резултатима истраживања које је пренео портал Индекс.

Међутим, утврђене су знатне разлике међу земљама, односно међу глобалним регионима.

Највиши постотак оних који су спремни да се боре се за своју земљу је на Блиском истоку и у северној Африци - њих 83 одсто, док је најнижи у западној Еуропи - 25 процената.

У великом истраживању испитано је 62.398 особа широм света, с узорком од око 1.000 особа за сваку земљу.

Истраживање спроведено 2014. на стогодишњицу почетка Првог светског рата открило је занимљиве разлике међу земљама које су накада биле у рату.

Јапанци, на чију земљу је једини пут у историји човечанства бачена атомска бомба и који су у Другом светском рату били познати по ратницима камиказама, према истраживању су најмање склони да се боре за своју земљу међу свим испитаницима - њих само 11 одсто.

Постотак Јапанаца спремних за рат више је него двоструко мањи од Британаца (27 процената) и Француза (29 одсто).

Јапан на дну листе следе Холандија (15 одсто), док су трећи Немци - само 18 процената.

Најспремнији да се боре за своју земљу су Мароканци и грађани Фиџија - њих по 94 одсто.

Следе Пакистанци (89 одсто), Вијетнамци (89 одсто), грађани Бангладеша (86 одсто), Азербајџанци (85 процената) и становници Папуе Нове Гвинеје (84 одсто).

Хрватска није била међу земљама у којима је спроведено истраживање, али неке друге земље бивше Југославије јесу.

Међу њима је највише воље за одлазак у рат међу испитаницима на Косову (58 одсто), затим у Босни и Херцеговини (55 одсто), у Србији (46 процената) и Северној Македонији (38 одсто).

Знатна варијација постоји и међу верама.

Муслимани су најспремнији за рат - њих 78 одсто. Следе хиндуисти (77 процената), затим будисти (66 одсто), а након њих, атеисти и агностици (57 процената).

Међу хришћанима су најратоборнији православци (53 одсто), али католици су одмах иза њих (52 посто), док су протестанти вољни да ратују у мањини (48 одсто). Око пола испитаниј Јевреја спремно је да ратује, њих 51проценат, додаје се у истраживању.

ГЗС / Танјуг