Због егзотичног лова на дивокозе, на Тару су долазили гости чак из Јужне Америке и Африке

Бајина Башта – Бројни су туристички садржаји који привлаче посетиоце из целог света на Тару, али јавности

мање познат аспект јесте лов на дивокозе, који траје до краја јанура и прави је адреналински доживљај и авантура која се не заборавља. Ове ретке животиње настањене су у планинским масивима у кањонима Дрине, Дервенте, Бруснице и Раче и према последњим проценама има их 380, а за одстрел је намењено 34. Међутим, угледати дивокозу, а тек одстрелити је прави је подвиг, предодређен само за оне најспособније.

„Њихово станиште је поприлично стрмо, неприступачно, па сама потрага за њима је изузетан доживљај. Оне имају посебан облик чапака, који се практично лепе за стену и тако себи омогућују опстанак у суровим природним условима. Дивокозе имају изузетно изражена чула, неумoрне су и брзо се крећу, тако да много пре оне опазе човека, него он њих. Све су овo фактори који лов на дивокозе чинe специфичним“, прича за РИНУ, Зоран Јездић ловочувар у НП Тара.

На обронке једне од најлепших српских палинина у потрагу за дивокозама до сад су долазили многи и то чак и из Јужне Америке, целе Европе и вреле Африке. Неки долазе годинама и нису успели у својој намери, јер су далеким кућама вратили без ловачког трофеја због ког су прешли на хиљаде километара.

„Овај хоби, себи могу да приуште само они који имају мало више новца, јер свака одстрељена дивокоза се плаћа, а за последњу је дато чак 210.000 динара. Њихов лов је строго дефинисан и не може да се одвија мимо прописаних правила, јер се ради о реткој врсти. Осим на Тари у Србији их има још само на плинини Злот код Бора и Шар планини Њихова репродукција је јако важна и јаре се једном или два пута годишње“, каже Зоран.

Дивокозе воле велика пространства са великим висинским разликама где у свако годишње доба могу пронаћи храну. Нарасту у висину до 80 и у дужину до 130 центиметара, а теже у просеку око 40 килограма.

 

 

РИНА/ГЗС

 Прилог емитован у емисији „Јутро”, Тв Прва: