Да није Лазе, ова заштићена врста у Србији не би преживелa 



 

Да није Лазе, ова заштићена врста у Србији не би преживелa
21.05.2018 09:44 | 0 коментар(а)



Љубовија - Орлови лешинари, изузетно ретке и законом заштићене птице, преживели су захваљујући људима. У колонијама у кањону реке Трешњице, код Љубовије,

редовно добијају храну коју у природи не би могли да нађу.

Начичкани на стени, белоглави супови мирно чекају свој доручак. Овог јутра на менију су свеже свињске изнутрице из оближње кланице. Лазу Јовановића виде одлично чак и кад крене од куће, из љубовијског села Грчић, али он њих мало теже. Узима свој двоглед и посматра. Иако их храни већ две деценије, сваки пут се обрадује када их види на литици.

- Они се тамо гнезде. Понекад дођу на хранилиште, али брзо осете човека и одмах се удаље. То су за мене најбоље птице. Они су чистачи природе. За разлику од орла крсташа, који зна да ухвати јагње и прасе и однесе, они неће да једу живу животињу. Чекају да угине и мало одстоји, па тек онда једу. Нама то много значи јер не морамо да закопавамо коња, краву или свињу кад угине, већ ја донесем овде њима - прича Лазо.
Његов “ланд ровер” пење се на око 1.000 метара надморске висине сваки дан, понекад и два пута дневно. Макадамски пут дуг 13 километара пун је кривина и узбрдица, али за Лазу то није препрека. Најтеже је зими кад Азбуковицу окује лед, па се не може ни пешке. У таквим условима тешко је људима, али и животињама. Тешко је и Лази, али на задатак креће без поговора.

- Кад падне снег, овде се не може из куће. То су снегови и по метар висине. Тада општина пошаље возило да очистимо пут. Буде клизаво и ризично, али за мене то није препрека. Буде дана кад једва стигнем до хранилишта, али стигнем. Они увек имају довољно хране - прича Лазо.

Јуче им је донео краву, која ће орловима потрајати пар дана. На хранилишту им се придруже и друге животиње, попут шакала, лисица а понекад и медведа.

- Супови, за разлику од медведа, дођу овде и једу, док медвед животињу вуче у шуму и тамо се храни. Свака животиња се разликује. Пре него што утоварим животињу, обавезно проверим да ли су јој ветеринари давали лекове, како се суповима не би нешто десило - прича Лазо.

Лазо и супови су стари знанци. У колонији на ободу планина у близини Љубовије ова, по мого чему јединствена птица, фасцинира многе, а мештане највише што чисти природу. Због своје лепоте и моћног изгледа, али и начина живота често су је називали и “митском” птицом.

- Ја их волим. Да их не волим, не бих ово могао да радим, не бих могао голим рукама да натоварим краву од 500 килограма пошто немам дизалицу. Некад и два пута дневно долазим. Није лако, али волим тај посао - прича Лазо.

Од Србије до Израела

Захваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица при београдском Институту за биологију „Синиша Станковић“, белоглави суп је спасен од изумирања на територији Србије. Такође прстеновањем птица сазнало се и нешто више о њиховом животу. Тако је један од супова маркираних на Увцу пронађен на сталном станишту у Јудејској пустињи у Израелу. Касније је још пет птица са Увца пронађено на истој локацији, док је седам супова прстенованих у Израелу, лоцирано на станишту у Србији.

Извор: Блиц, М. Чворић-Губелић













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 74.651.951 посета
Тренутно на сајту: 91 посетилац(a)