културом. Ипак, иако садржи најширу лепезу минерала и витамина, међу којима је и изузетно редак витамин Б12 кога готово да и нема у другим биљним намирницама мало се користи у исхрани у Србији. Ретки су и произвођачи овог поврћа.
Међутим, у планиснским врлетима западног дела Србије она се гаји и то на потпуно органски начин. Александар Крстић из Вранеша, до пре неколико година цвеклу је сејао за сопствене потребе, али и то се променило па је сада гаји за тржиште.
Цвекла се ручно вади, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље
На пропланку изнад Златарског језера, и надморској висини већој од 1000 метара он под овим поврћем има пола хектра, а осим њега у овом крају је још неколико сртификованих органских произвођача. Све што произведу откупи им предузеће Ес комерц из суседног Пријепоља, које од органске цвекле прави сокове и салату за инострано тржиште.
„Цвекла је веома једноставна за гајење, међутим органска производња је изузетно тешка јер се све ради ручно. Веома је битно да се оплеви на време, јер уколико се пусти да је савлада трава и коров корен ће бити ситан и неправилног облика. Плеви се ручно, као што се обављају и други послови, попут вађења корена и уклањања лишћа. Због тога захтева значајно ангажовање радне снаге, што у крајњем исходу поскупљује производњу”, каже Крстић.
У Вранешима, где влада сурова клима, цвекла се сеје почетком маја, а вади пре првих мразева. Александар истиче да је приликом сетве битно да се поштује и зна плодоред, што значи да се на истој парцели сеје тек након три и више година. Од шест до десет килограма семена потребно је за сетву једног хектaра.
„Сетва у планинским пределима има и својих предности, јер овде цвеклу ређе нападају биљне штеточине, које знају да десеткују род. Најбоље приноисе даје на земљиштима неутралне пХ вредности. За ђубрење парцеле најбољи је стајњак, или кокошије органско пелетирано ђубриво”, тврди Крстић.
Народни видари кажу да је цвекла добра и против тумора и леукемија, да поспешује рад нерава, мозга и подстиче активности јетре и желудца.
Цвеклин сок за здравље, фото: уступљена фотографија, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље
Сок исцеђен из свеже цвекле има посебну вредност. Крепи и јача цео организам и делује повољно на метаболизам. Цвекла је изузтено сочна, па се од килограма корена добија око 750 милилитара сока. У нововарошким селима сок од органске цвекле цеде на свој начин.
„Годинама уназад сок цедимо уз помоћ хидрауличног цепача за дрва, који је специјално адаптиран за ове потребе. Цвекла се најпре добро опере, па се затим неољуштена изренда и тако изрендана убацује у пресу где се под великим притиском из ње исцеди и последња кап сока. У исцеђен сок се потом дода мало лимуновог сока, отприлике три лимуна на 20 литара сока од цвекле, па се наспе у стаклену амбалажу и пастеризује. Овако направљен сок може да стоји целе зиме, а да не изгуби на квалитету”, објашњава процедуру припреме сока Александар.
Од једног килограма цвекле добија се 750 мл сока, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије:Трем принт Пријепоље
Цвеклу или волите или не волите, Или сте њен ватрени обожавалац или вам је мука и од саме помисли на њен помало специфичан укус, Александар Крстић и његова породица засигурно воле ово специфично поврће.
ПП Медиа / ГЗС
