који сакупљају искуства и пословне везе широм света, нису далеко ни Гуча ни Драгачево, доноси „Политика” у штампаном издању. Ту се ових дана појавио Марио Гарсес (52), сувласник и директор производње у компанији „Комфрут” у Сантијагу де Чиле, која је у тој држави између Анда и Пацифика без премца по извозу смрзнутог воћа.
Срели смо се у Чачку, био је у друштву др Александра Лепосавића, водећег српског стручњака за узгајање малине и сели, на кратко, да бисмо чули шта је ново на Андима и Кордиљерима. И због чега је потегао оволики пут: да прода, купи или само осмотри?
- Од свега тога по нешто – каже Гарсес за „Политику”, мешавином енглеског и шпанског.
Његова компанија има годишњи обрт од 80 милиона евра, главна роба су грејпфрут, јабуке и шљиве, а од јагодастог воћа боровнице, јагоде, малине и купине.
- Годишња производња боровнице у Чилеу је 142.000 тона од чега чак 100.000 тона продајемо као свежу робу, у Јужној и Северној Америци – вели Гарсес.
Међутим, и за ту замахнуту привреду Србија је закон у производњи малине, са двоструко већим годишњим бербама. Чилеанци се муче са тежом климом, малину највише гаје у области Мауле а берба им је око 30.000 тона у години.
- Главна сезона нам је у јануару, тада је код нас лето, али и ван тога продајемо замрзнуту малину. Ретко шаљемо авионом, који од Сантијага до Њујорка лети 12 сати, већ углавном бродом и она у Америку стиже за 15 дана. Ту се, у маркетима, килограм наше смрзнуте малине продаје за четири долара.
Гарсес наводи да његова компанија има 300 стално запослених и још хиљаду привремено у сезони бербе и да је главни посао у Европи извоз смрзнуте малине (блок) у Аустрију и Пољску, при чему је тренутна цена 1,50 до 1,60 евра по килограму.
Није му било тешко да због посла проведе 24 сата у авиону или на аеродрому (Сантијаго, Париз, Београд) и плати 3.000 евра за повратну карту. Смеје се кад смо му рекли да је код нас обичај да питамо: како су ваши код куће?
- Имам кућу у Сантијагу, ћерку од 25 година и тројицу млађих синова. Трес бандитос.

Г. Оташевић