Здравствени центар Ужице, фото - www.zcue.rs
у Ужицу летос отворила
кадриохируршку салу. Разлози су мањак
кадрова и непостојање потребне опреме,
кажу челници ужичког здравства.
- У Ужицу нису
могли да ме оперишу, па су ме због хитности
интервенције упутили на кардиохируршки
конзилијум у Београд. Добро је прошло
иако сам био подвргнут захтевој операцији
митралне валвуле - прича нам пацијент
који је папире из Београда предао свом
лекару.
Ужице је у јуну
постало четврти град у Србији који има
кардиохируршку салу. Ипак, за пола године
изведено је само девет операција, иако
су потребе на годишњем нивоу између 400
и 450 интервенција.
- Сала функционише
захваљујући професору Миљку Ристићу,
директору Клиничког центра Србије, који
с времена на време са својим тимом долази
у Ужице и бесплатно оперише. Ми немамо
ни кардиохирурга, ни анестезиолога,
анестетичара, перфузионисту, техничаре
посебно едуковане за рад у кардиохируршкој
сали. Немамо ни ЕКК машину и кардиохируршке
инструменте које Ристић доноси из
Београда - прича директорка болнице др
Јелена Раковић Радивојевић.
Да би у иоле
догледно време добила кардиохирурга,
болница је специјалисту хирургије
упутила на усавршавање и поднела захтев
Министарству да му се одобри
супспецијализација из кардиохирургије.
Са историјом
болести у наручју из ординације кардиолога
јуче је изашао срчани болесник из Ариља.
Доктор ми је
рекао да сам пацијент „са малим ризиком“,
па ме је ставио „на чекање“. Неће ме
слати на страну, већ ће ми бајпас уградити
у Ужицу. Али, тек када дођу лекари из
Београда. Чуо сам да је до сада урађено
осам таквих операција и да није било
никаквих компликација - испричао је
Ариљац који је желео да остане анониман.
Иѕвор - Блиц
