Варош без књиге на Сајму књига 



 

Варош без књиге на Сајму књига
29.10.2019 08:28 | 0 коментар(а)



Нова Варош - На 64. Међународном сајму књига у Београду, одржаном минуле недеље, ужичко издаваштво
Од историје до науке и белетристике – највећа манифестација писане речи (Фото: Танјуг)

(општине Златиборског округа) представљено је са 33 издавача и 98 наслова књига и периодике.

Према подацима на порталу ужичке Народне библиотеке, Ужице је имало 11 издавача са 32 књиге, Пожега осам издавача са 36 наслова, Пријепоље 5 издавача са 36 наслова и Чајетина три издавача са 12 књига. По три књиге штампали су Сјеница и Прибој, по две Бајина Башта и Косјерић, а једну Ариље. На жалост, Нова Варош није имала ни једну књигу.

На највећој манифестацији писане речи у Србији представљено је седам издања: „Историја Титовог Ужица“ (до 1918.), /Народни музеј Ужице/, „Осаћани наслеђе генарацијског искуства“ Драгише Милосављевића, /Народни музеј Ужице/, „Нађа Тешић“, приређивач Зоран Јеремић, тематски, 108 број „Међаја“, /Народна библиотека Ужице/, “Мостови на кривој Дрини“ Жељка Митровића, /Историјски архив Ужице/ „Бунт и снови Андрије Лојанице“, приређивачи Зоран Јеремић и Зоран Жеравчић, /Удружење “Колектив из Ужица и Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини/ „150 година од оснивања читаонице у Пожеги“, приређивачи Јасминка Лаловић Ђурић, Гордана Стевић и Даниела Скоковић, /Народна библиотека Пожега/ и „Српске теме“ Обрада Б. Јовановића, /Библиотека у Чајетини/.

Зашто ову књигу издавач није послао на Београдски сајам?

Изостајање Нове Вароши са Сајма књига је слика прилика у области културе и заштите баштине, пре свега, у издавачкој делатности, археолошком истраживању, прикупљању и презентацији народног блага. Руку на срце, овде и нема аутора (изузев песника) који би допринели издавачкој продукцији, а не користе се могућности удруживања издавача, ангажовања сарадника са стране, као што је случај у низу пројеката са листе ужичког издаваштва.

У Новој Вароши је деценијама занемаривана брига о наслеђу, мало се записивало, сакупљало, чувало и остављало за потомке...Разлога је више: удаљена од већих културних центара, старовлашка паланка је вазда била у кадровској оскудици, са уским спектром активности годинама једне, а сада малог броја установа културе и задужених за бригу о баштини. Све то прати сиромаштво духа, ограничена средства, оскудна издавачка делатност...

ГЗС/Златар инфо













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 75.645.696 посета
Тренутно на сајту: 158 посетилац(a)