чекићи и наковањ. Ту у осами, у својој ковачкој радионици уз Ковачки поток, а дању и са сином Стефаном (13), Горан Ристовић (43) кује уметничке и употребне предмете, алатке... Весело, ковачким срцем које куца старински, једини у овом крају враћа живот том, овде некад чувеном, славном занату. Кује на прастари начин, мада у радионици има и технологију нашег доба. Електричну, аутоматску.
"Кад искра сева, ковач пева!", сетно прича Горан, док се на ватри усијава кугласти врх једне челичне уметнине, за њену коначну обраду. - Волим рад и на модерним машинама, од њега породица и ја живимо. Али, нема ништа лепше, него кад ова ковачка ватра што, гле, овако чаробно искри, чекић, наковањ и моја десница рука раде као једна "душа". Чуваћу ту старинску традицију и славу коваштва под Рудником, ма колико још модернизовао радњу!
Столећа су прохујала као брзак Ковачког потока. На ту славу подсећају историографски записи. Многобројни, у српским и иностраним изворима. Много их чува Дубровачки архив. Али, тај значај и ковачка слава временом ишчезнуше. Све до Горанове решености да је обнови.
"И у народу се још приповеда да је у Мајдану, који име доби по рударењу и обради метала, па и руде са Рудника, радило много ковачница, ливница... Поуздано постоји и податак, за коваштво важан показатељ: радиле су, кроз средњи век и касније, десетине касапница у овом крају! Толико их је требало само за исхрану месом ковачких и фамилија многобројних радника, сарадника са свих страна, наручилаца послова", препричава Горан.
Нема заната без бар мало мајсторске тајне. Покушавамо да проникнемо у ковачку, изворну.
"Ми, ковачи старинског кова, иако сам ја још релативно млад, нисмо хемичари. Добар ковач препозна "душу" челика што га обрађује. Има ли више или мање угљеника у себи?! Ако га је више, кали се мекше, па у жеравици усијан има плавољубичасту боју. То је знак да су алатке, у стара времена мачеви и сабље, сигурни за употребу. Као бургије. Такав челик трпи оно што зовемо упредање. Друге врсте челика, са мање угљеника у себи, трпе такозвано сабирање, кад им је кал бели, што значи да су мање поуздане", учи нас Горан.
"Ни индустрија ни пољопривреда не могу без ковачког заната! Он ће им, уз хидрауличну и аутоматску обраду челика, свесрдно помоћи. Радиће тамо где модерна техника не може! Ето, тако живимо мој чекић, наковањ и ја", закључује наш саговорник.
Новости/М. Бошњак
