од четворице јеванђелиста и писац је Јеванђеља по Луки и Дела апостолских. Данас се слави и Свети Петар Цетињски.
Сматра се да је Јеванђеље по Луки- треће јеванђеље у Новом завету написао око 60. године. У основе хришћанске проповеди спадају "Јеванђеље по Луки" и "Дела Светих апостола".
Свети Лука је један од првих проповедника хришћанства, савременик Исуса Христа и један од писаца Четворојеванђеља. Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је "икона у икони" која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава.
Сликарско дело овог светитеља, родом из Антиохије, су и иконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа.
Према богослужбеном календару Српске православне цркве, овај дан није обележен као заветни, већ је као "црно слово" сврстан у празнике од значаја за суштину цркве.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица, а верници га славе и као исцелитеља и заштитника појединих заната.
Наш народ верује да би ових дана требало опасати торове, како вукови не би давили стоку. Позната је изрека: „Иде Лука, ето вука". Такође је познато и да је зима одмах иза угла после овог празника па се каже и „Свети Лука, снег до кука".
На данашњи дан обичај је да се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице.
Када се примети да овца "затеже", кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи.
У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се и: „Иде Лука, ето вука“ или "Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима током које вукови долазе до села. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас светог Луке и да, уколико је видите, то значи да свети Лука моли бога за нас.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.