без обзира што су факултете уписали као буџетски студенти, морати у приватни смештај, речено је Тањугу.
Помоћник директора Студентског центра “Београд” Мирослав Сарић каже да центар располаже са 9.558 места у 14 студентских домова, од којих је 1.200 предвиђено за бруцоше.
Он наглашава да је претходних година на конкурс пристизало више од 2.200 захтева за смештај, односно за свако место борила су се по два бруцоша.
“Сваке године се повећава горња граница и сада су сигурни да ће добити дом само они који имају просек 5,00. Прошле године је доња граница за девојке била је 4,9, а за младиће 4,76. Сваке године се та граница помера, јер конкуришу све бољи студенти”, рекао је Сарић Тањугу.
Министарство просвете, како каже, расписало је конкурс, а пријаве кандидата трајаће од 1. до 15. септембра у Студентском дому Карабурма, а од неопходне документације кандидатима је потребно да имају оверена сведочанства из средње школе, потврду о приходима по члану домаћинства за првих шест месеци оверена у општини и потврду факултета да је на буџету уписао студије.
Бруцоши у Београду углавном могу да рачунају на домове Карабурму, Патрис, Пенезић, Веру 2 и један део у Студентском граду.
Помоћник министра просвете Љубиша Антонијевић каже да у студентским домовима широм Србије има 17.200 места за домаће студенте и 320 за стране студенте.
Ове године су, наставља он, капацитети повећани у односу на прошлу годину јер је дограђено једно крило Студентског центра у Чачку, проширени су капацитети у Лесковцу, Краљеву, Трстенику, а до краја године биће завршен Студентски дом у Ужицу чује ће капацитет бити 250 нових студентских места.
“У домовима ученика имамо капацитете за студенте, попут Краљева, Чачка, Свилајнца, Врање. Имамо 800 студената који су у оквиру снештајних капацитета ученичких домова. Радимо оснивање Студентско центра у Ваљеву, јер је то велики административни центар”, рекао је Антонијевић Тањугу.
Упитан шта је са идејом да се граде приватни студентски домови који би били у систему државе, он каже да та идеја још увек није заживела, јер држава највећим делом партиципира у цени за смештај студената, док студенти мали део плаћају.
“Не постоји законска сметња да ви оснујете приватан смештај, али он неће моћи да понуди овакву цену. Учешће студената је од 20 до 25 одсто, а све остало надокнађује држава. Тржишна цена премашује тренутну цену”, нагласио је Антонијецвић.
Он каже да студент данас трошкове смештаја и исхране у дому може да покрије стипендијом и кредитом коју прима, а да остатак до пуне економске цене од око 25.000 динара дотира држава.
“Подразумева се да студенти буду добри, са високим просеком, да редовно дају испите, те тако могу да задрже место у дому и касније не морају да враћају кредит”, нагласио је Антонијевић.
Извор:Тањуг