да вршњачко насиље није индивидуални већ проблем целог друштва, које мора радити на томе да се искорени.Каранац је агенцији Бета рекла да је вршњачко насиље и поред свих мера које се предузимају пре свега у оквиру система обаразовања и васпитања, и даље велик проблем како за децу која га трпе тако и за њихове родитеље.

„То не смемо посматрати само као индивидуални проблем породице која трпи због насиља, већ као проблем читавог друштва и сви морамо радити на томе да учинимо све да насиље у нашем друштву искоренимо. На то нас обавезује и Конвенција о правима детета која се заснива на четири основна принципа, на којима се заснивају сва остала права детета, а то су: право детета на живот, опстанак и развој, партиципација, недискриминација и најбољи интерес детета", навела је Каранац.

Како је истакла, да би спречили вршњачко насиље треба много радити са децом, како сами родитељи тако и школа. Навела је да Србија ускоро треба да добије и нови закон о правима детета и да верује да ће тај закон допринети бољем остваривању дечјих права и њиховој заштити од насиља.

Истакла је да се поред законских мера мора много радити на едукацији и превенцији.

„Млада особа може бити жртва, извршилац насиља, а може бити и сведок вршњачког насиља. Деца морају тачно знати шта је насилничко понашање, морају бити свесни своје одговорности и последица које њихово понашање може имати на жртву насилничког понашања, а сведоци смо тога да су последице често веома трагичне", рекла је посланица Социјалдемократске партије Србије и заменица члана скупштинског Одбора за права детета.

Она је додала да школа треба да едукује ученике о томе какво понашање је забрањено, као и шта дете које је жртва треба да предузме да би се заштитило, односно коме да се обрати у том случају.

„Сматрам да, санкција није решење већ и деци која су склонија агесивнијем понашању, треба приступити на проактиван начин, треба препознати ризично понашање, и кроз мере од стране саме школе, али и кроз установе социјалне, здравстенве заштитие, наравно уз стално учешће родитеља, треба утицати на промену образаца таквог понашања", навела је она.

Треба предочити друге начине односно да конфликте решавају без повредјивања и злостављања других.

Према њеним речима, родитељи треба да буду у већој мери отворени за сарадњу уколико је њихово дете склоно таквом ризичном понашању.

Напоменула је да иако има ситуација да и сами родитељи нису спремни да прихвате чињеницу да њихово дете има проблема са понашањем, они треба да имају поверење у стручњаке и наставнике.

„Велика одговорност је на наставницима и директорима школа који сваку пријаву насиља од стране ученика и родитеља морају схватити на озбиљан и одговоран начин", навела је Каранац.

Она је истакла да је подршка жртви кључна и да подразумева како разумевање родитеља, школе, тако и подршку вршњака, што нажалост није увек случај.

„Зато треба радити на свим овим пољима. Пре свега родитељи треба да верују својој деци и да их подстичу да са њима отворено разговорају о сваком проблему и ситуацији у којој они могу постати или су већ жртва вршњачког насиља", рекла је Каранац.

Става је да надлежни у школама треба да имају искрен однос са родитељима детета које је жртва насиља, да свакој пријави насиља приступе озбиљно и одговорно и спроведу процедуре у складу са закном и другим актима.

Каранац верује да Министарство просвете том проблему приступа на озбиљан начин, о чему говори и акт који је је минстар просвете донео у вези спречавања вршњачког насиља Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање који се примењује од 4. јула 2019. године.

„Ово је акт који даје јасне смернице образовним и васпитним установама у погледу садржаја и начина спроводјења мера и активности у циљу превенције и спречавања насилничког понашања, процени ризика, начинима заштите од насиља, праћењу ефеката предузетих мера и активности", подсетила је Каранац.

Она је говорила и о деци и младима који су сведоци вршњачког насиља с обзиром на ситуације када су сведоци вршњачког насиља само неми посматрачи.

„Разлоге оваквом понашању можемо да тражимо у страху од насилника, али често није само то разлог. Наравно да на насиље не треба реаговати насиљем, али важно је да имају свест о недопустивности насилничког понашања, да имају свести о потреби заштите жртве и да исто пријаве надлежним орагнима у школи или родитељима", рекла је она.

Нажалост, како је додала, превише је насиља и различитих неприменирних садржаја у медијима и на друштвеним мрежама и све то на неки начин утиче на промене у понашању деце и често и саме родитеље чини немоћним да се носе са овим проблемом.

Она је закључила да понашање деце често произилази из понашња одраслих и да су наша деца често огледало нас самих.

„Нажалост, насиља има превише и са тим проблемом се сусрећу све земље света. Не могу а да не споменем и породично насиље, насиље над женама, насиље према старијим особама. Последице су тешке и разичитие, а често се огледају и у стварању таквог модела понашања, који ће деца и млади врло лако и брзо пренети на школу, школско двориштше, друштвене мреже. Зато је важно неговати породичне вредности, толеранцију и ненасилно решавање конфликата", истакла је Каранац.

ГЗС/Бета