Две нове „ајкуле” из Чачка 



 


Две нове „ајкуле” из Чачка
19.06.2015. 11:53 | 0 коментар(а)



Чачак - Награду за најбољу српску препеченицу у 2014. освојила дестилерија „Ток” са Гоча, ракијом из 1980. године која је добила 19,23 бодова.

На избору „Најбоље српске шљивовице” за 2014. годину, у конференцијској сали чачанског Института за воћарство, чланови Комисије за оцењивање морали су да окусе и вреднују чак 48 различитих ракија, и после тог маратона нису скривали задовољство. Јер, председник Комисије, водећи српски стручњак за шљивовице професор др Нинослав Никићевић са Пољопривредног факултета у Земуну, саопштио је да је то била година са најбољим ракијама од када је утемељено ово такмичење.

“Мој вечити мотив је да се у Србији производе добре ракије и жеља ми је да негде у свету, у бесцаринској продавници, нађем нашу шљивовицу. И, захваљујући нама који агитујемо видан је напредак у производњи али и односу према нашој шљивовици, јер се ракија све више пије на сплавовима и кафићима. То ми је нарочито драго, наш циљ је да квалитетом победимо пића из Америке, Енглеске, Француске и Канаде”, каже професор Никићевић за „Политику”.

Председник Комисије, професор др Нинослав Никићевић, фото: Г. Оташевић

На завршно оцењивање у Чачку, по правилима надметања, донете су прве три ракије са 12 регионалних такмичења одржаних лане широм Србије, али су учесници неких мањих смотри додали још 12 узорака, молећи да и они буду оцењени. У комисији су, пред Никићевића, били Милољуб Гојковић, Верољуб Урошевић, професор др Веле Тешовић, Велимир Митровић, професор др Светомир Милојевић, Милош Петрић, Иван Урошевић и др Бранко Поповић, а оцењивали су боју (од 0 до 1 бод), бистрину (0-1), типичност (0-2), мирис (0-6) и укус (0-10) препеченица. Сву узорци били су шифровани и име победника знало се тек после отварања коверата.

Члан Комисије, др Бранко Поповић, Г. Оташевић

Знак врхунског квалитета ракија које су лане освајале регионална произнања јесте и чињеница да је на овом, завршном такмичењу, чак 15 шљивовица добило велику златну медаљу (више од 18,49 бодова). А најбољом у 2014. проглашена је препеченица дестилерије „Ток” из 1980. године, која је од деветочлане комисије добила 19,23 бодова. Реч је о предузећу које на породичном имању, на Гочу код Краљева и надморској висини од 800 метара, гаји воћњак од 1,5 хектара са десет различитих сората шљива.

“Ракије производимо у ограниченим серијама искључиво од наше шљиве, и мешамо свих десет сората при чему 80 одсто чини црвена ранка. Наш основни циљ јесте да постигнемо врхунски квалитет и то је, ево, потврдила и најстручнија комисија која се у Србији може саставити”, каже за наш лист Иван Урошевић, власник „Тока”.

Иза победника следе професор др Милан Плазинић из Премеће чија ракија је добила 19,01 бодова, Јелена Вићентијевић из Брђана (18,88), Радош Толић из Прањана (18,87), Милорад Секулић из Гуњаца (18,82), Станимир Минић из Доње Трепче (18,78), Слободан Перић из Завлаке (18,77), Драги Ивановић из Блаца (18,71), браћа Томашевић из Пријепоља (18,67), Милош Трнавац из Горњих Бранетића (18,53), Раде Ковачевић из Лучана (18,52), дестилерија „Српска традиција” из Блазнаве (18,51), Илија Рудић из Борче са два узорка и Радош Толић са једним (сва три по 18,50 бодова).

“На овом такмичењу најнижа јачина узорка била је 42 волумен процента, али имали смо и ракија од 49 процената. Стално упозоровам произвођаче али и љубитеље ракије да нити праве нити пију ишта јаче од 45 процената, односно 18 гради, и кад наиђем на јачу шљивовицу ја не дајем златну медаљу. Најбоље воћне ракије су између 16 и 18 гради, при чему горњу границу трпе једино шљивовица, бресковача, дуњевача и лозовача”, истиче др Никићевић.

Професор вели да су неки произвођачи начули да се временски период сазревања или старења ракије може скратити у храстовим и дудовим бурадима, па од ракије старе свега две или три године добити као да је произведена пре две деценије.

“У буре се, рецимо, додаје екстракт храстовине, или спеицјални чипсеви од храстове шушке, тостирани на температури од 160 до 170 Целзијуса неко одређено време. То је префорсирано старење и ми то осетимо приликом оцењивања. Исти адитиви, рецимо, користе се и у Француској, али су они тај поступак у производњи коњака дигли на научну висину, без импровизације”, каже професор др Никићевић.

Иначе, ово је био четврти избор за најбољу српску шљививоцу у организацији чачанског Институа за воћарство, наше водеће научне установе у овој области. Најбољу препеченицу у 2011. имао је Јовица Малиновић из Градишке у Републици Српској (19,08 бодова), у 2012. Стојан Тасић из Аранђеловца (19,14), а 2013. Мирко Добросављевић из Доње Трепче код Чачка (19,06). Професор Никићевић у својим уџбеницима ракије које освоје више од 19,00 бодова назива „ајкулама”.

Г. Оташевић, Политика













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 82.499.700 посета
Тренутно на сајту: 123 посетилац(a)