Uprkos prohujalim vekovima Sahat kula u Prijepolju i danas pokazuje tačno vreme

Prijepolje - Sahat kula u Prijepolju jedinstvena je građevina za koju se slobodno može reći da je trenutno najstariji objekat u gradskom jezgru Prijepolja.

„Kada je izgrađena nema validnih istorijskih izvora, mi možemo samo na osnovu nekih pretpostavki i tumačenja da kažemo da je ona izgrađena krajem 16. ili početkom 17. veka, kada je na ovim prostorima bila aktuelna osmanska vlast. Oni su gradili sahat kule od 16. do 19. veka u evropskom delu prostora na kojem su vladali i najveći deo sahat kula je izgrađen u Bosni i Hercegovini, zatim u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i nekoliko sahat kula ima i u Bugarskoj”, kaže za GZS direktor Muzeja u Prijepolju Asim Bećirović.

Direktor Muzeja u Prijepolju Asim Bećirović, foto: GZS

 

Prema njegovim rečima, da bi bar ugrubo datirali vreme njene izgradnje istoričari se oslanjaju na nekoliko izvora.

 

„Francuski putopisac Filip Difren Kane koji je pošao iz Dubrovnika za Isatnbul 1573. godine, je 25. januara boravio u Prijepolju i on tada nespominje ovu Sahat kulu. Međutim, čuveni turski putopisac Evlija Čelebija koji boravi u Prijepolju 1664. godine spominje Sahat kulu i kaže ’preko reke Mileševke ima drveni most gde se nalazi Veznedar - agina džamija i nedaleko od nje se nalazi čudna Sahat kula’”, ističe Bećirović.

 

A zašto je čudna ima više odgovora, obično su Sahat kule pravljene u centru kasaba gde je bilo obilje različitih objekata poput dućana, hamama, tekija, karavan saraja ili su pravljene blizu džamija ili na nekim tvrđavama a prijepoljska sahat kula nije ispunjavala ni jedan od tih uslova, pa je verovatno zato nazvana „čudnom kulom”. Turski putopisac još je naglasio da se njena zvona čuju sve do grada Mileševa.

 

Prijepoljska Sahat kula ima još mnogo specifičnosti, u njenom potkrovlju nalazila su se četiri otvora, na dva su u pravcu sever - jug bili brojčanici gde su brojevi bili staroarapski, koji su simbolizovali islam a na druga dva otvora stajali su brojčanici u pravcu istok - zapad sa rimskim brojevima, koji su simbolizovali hrišćanstvo, što pokazuje da je u vreme njene izgradnje Prijepolje bilo višenacionalna sredina, odnosno da su tu živeli pripadnici i hrišćanske i islamske vere.

 

 

Istoričar umetnosti Mirko Malešić koji se bavio proučavanjem kula iz otomanskog perioda kaže da je prijepoljska Sahat kula potpuno atipična.

 

„Takvi objekti uglavnom su bili uži i visoki, a ova kula je drugačija, pa neki autori smatraju da je to možda ostatak nekadašnjeg zvonika, jer postoje određeni izvori koji kažu da je u starom Prijepolju postojala crkva ali se ne zna tačno gde se ona nalazila, ali za to nema naučnih dokaza”, tvrdi Malešić.

 

Mirko Malešić, foto: GZS

 

Prema njegovim rečima većina autora koji su se bavili ovom građevinom, bez obzira da li su srpski ili bošnjački, a bilo je i turskih, došli su do zajedničkog zaključka da se razlikuje od svih ostalih izgrađenih u regionu.

 

„Uzimani su parametri i u Turskoj i svi su se složili da su parametri ove Sahat kule van standarda, a da li je ona kao takva jedinka i da li je neko video izuzetnosti i to tako uradio ili je neka druga priča u pitanju, to za sada ništa pouzdano ne znamo”, ističe Malešić.

 

Prema njegovim rečima u unutrašnjosti kule nalazi se mala prostorija i stepenice koje vode do vrha, odnosno satnog mehanizma.

 

„Da je ona posebna potvrđuju i podaci da su Turci u većini Sahat kula pravili i drugačiji sistem penjanja do samog sata, tako da ima dosta otvorenih pitanja o samom objektu koja bi u narednom periodu trebalo ispitati”, kaže Malešić.

 

Zanimljivo je da se Sahat kula nije oduvek nalazila na mestu na kojem je danas. Ona je 1974. godine, sa početkom izgradnje magistralnog puta ka Sjenici premeštena. Nalazila se oko 15 do 20 metara iznad današnje saobraćajnice i tada je građevinsko preduzeće „Planum” iz Beograda izvršilo premeštanje kamen po kamen, tako da je zadržala svoj autentični izgled. Nažalost o ovom poslu nisu ostavljeni nikakvi zvanični podaci.

 

Sahat kula je nekoliko puta restaurirana, poslednji put 2004. uz pomoć sredstava tadašnjeg ministarstva za nacionalne manjine a na inicijativu udruženja IKRE. Tada je restauriran krov, kula je omalterisana i okrečena i tada su skinuti brojčanici (koji se danas čuvaju u prijepoljskom muzeju) kao i mehanički satni mehanizam, koji je zamenjen elektronskim, koji je uradio Prijepoljac Vladimir Bogdanović.

 

Satni brojčanik sa rimskim brojevima, foto: GZS

 

„Taj mehanički satni mehanizam je zahtevao da se navija pomoću lanaca i to je moralo da se radi svakih 10 do 15 dana da bi sat pokazivao tačno vreme. Da bi se to izbeglo i kako bi sat pokazivao uvek tačno vreme, elektronski satni mehanizam je sva ta odsupanja izbegao”, rekao je Bećirović.

 

Satni brojčanik sa arapskim brojevima, foto: GZS

 

Malešić dodaje da su u Prijepolju postojale porodice koje su bile zadužene za navijanje sata i održavanje satnog mehanizma kako bi on funkcionisao.

 

„Sadašnji elektronski mehanizam je tačan i samostalno se podešava prema Griniču i slobodno se može reći da je jedan od najtačnijih kod nas”, tvrdi Malešić.

 

Zanimljivo je da se uoči te poslednje restauracije došlo do saznanja da se Sahat kula u katastru vodi kao bespravno podignut objekat i tada se krenulo u njenu legalizaciju, tako da danas ovaj objekat nije više sporan.

 

Sahat kula je pravljena od kamena a obložena je sedamdesetih godina prošlog veka sigom, krov je od drvene „lepirice” tj tanke daske.

 

 

Osim što je pokazivala tačno vreme i na svaki sat se oglašavala jasnim zvukom, u Sahat kuli se šezdesetih godina prošlog veka nalazila trafo stanica, a potom je u njoj bio i kiosk. Zatim je jedno vreme bila i slikarski atelje.

 

Danas je Sahat kula jedan od najprepoznatljivijih simbola Prijepolja i nezaobilazna turistička destinacija.

 

„Skoro svako ko dođe ili prođe kroz grad obavezno kod nje zastane, fotografiše je, jednostavno i samo mesto na kome se nalazi odaje pravi ambijent Prijepolja. Od davnina je Prijepolje multikulturalna sredina i svo kulturno - istorijsko nasleđe koje poseduje, čini važan segment turističke ponude koja je adekvatno predstavljena svim zainteresovanim posetiocima kako putem medija, tako sve češće i kroz društvene mreže ali i putem svih drugih pratećih turističkih publikacija”, ističe direktor TO prijepolje Petar Vasiljević.

 

Direktor TO prijepolje Petar Vasiljević, foto: GZS

 

I bez obzira što se ne zna kada je tačno sagrađena niti ko je bio njen neimar Sahat kula u Prijepolju odoleva vekovima i dan danas pokazuje tačno vreme, a ubrzo će doživeti još jednu restauraciju i to pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva.

 

Inače, Sahat kula se nalazi i na delu grba opštine Prijepolje kao simbol bošnjačkog naroda.

 

 

GZS