Српски багер за чишћење језера 



 
Српски багер за чишћење језера
05.02.2018 11:07 | 0 коментар(а)



Mеђувршје – Радници „Еврошилда” из Чачка, уз помоћ неколицине пензионера, инжењера и мајстора – хидрауличара из овог града по позиву, конструисали

су и саградили пловни багер за чишћење акумулације Хидроелектране „Међувршје”, на Западној Морави узводно од Чачка. Необична машина испловила је на језеро, обавила низ радних проба, али су за званично ступање на дужност неопходна одобрења Министарства пољопривреде и водопривреде и Завода за заштиту природе Србије.

– Имао сам велику жељу да наше језеро прогледа и зато, искључиво на основу сопствене замисли и воље, кренуо у ово. Овчар Бања и Међувршје нису на обали неког мора или Дунава, немамо искуства са решавањем оваквих невоља, дакле нема о нама ко други да мисли ако се сами не изборимо за чисто и бистро језеро – каже за „Политику” Душан Недељковић (56), власник „Еврошилда” и мозак иновације.

По­сао је по­чет пре тач­но три го­ди­не, ота­да је уло­же­но мно­го тру­да и соп­стве­ног нов­ца – ви­ше од 180.000 евра – и ро­ди­ла се ма­ши­на ка­ква се на свет­ском тр­жи­шту про­да­је по де­сет пу­та ви­шој це­ни, за­ви­сно од при­кључ­не опре­ме и те­ре­на где се оба­вља ва­ђе­ње му­ља.

– Пред­став­ник фин­ске фир­ме „Во­тер­меј­стр”, во­де­ће у све­ту у овој обла­сти, пи­тао ме је у Бе­о­гра­ду ка­ко сам до­шао до про­јек­та ма­ши­не, ни­је ве­ро­вао да ни­сам био у Фин­ској, да не знам ни­ко­га у њи­хо­вој ком­па­ни­ји и да смо ми ов­де све скро­ји­ли из на­ших, срп­ских гла­ва и од че­ли­ка на­ба­вље­ног у ча­чан­ском „Ате­ник ко­мер­цу”, али уз по­моћ ин­тер­не­та, раз­у­ме се. Фин­це је ма­ши­на ве­о­ма под­се­ти­ла на ам­фи­биј­ски ви­ше­на­мен­ски ба­гер њи­хо­ве ком­па­ни­је. На кра­ју, пре­гле­дом це­лог фо­то-ал­бу­ма од пр­вог да­на по­сло­ва на ма­ши­ни, и до­бив­ши об­ја­шње­ње да је све то срп­ски руч­ни рад, чо­век је пру­жио ру­ку, че­сти­та­ју­ћи оду­ше­вљен.

Не­дељ­ко­вић опи­су­је ка­ко је по­сао те­као, од сум­њи­ча­вог по­чет­ка.

– Рад­ни­ци у пред­у­зе­ћу вр­те­ли су гла­ва­ма ка­да је од њих за­тра­же­но да скла­па­ју че­лич­не еле­мен­те за ва­зду­шне ко­мо­ре јер ни­су мо­гли зна­ти ка­кав ће, с та­квим по­чет­ком, да бу­де за­вр­ше­так. То је у ства­ри про­стор за ва­здух ко­ји ма­ши­ну одр­жа­ва на по­вр­ши­ни, да плу­та. За­тим сам из Не­мач­ке уве­зао ба­гер ко­ји смо исе­кли и ис­ко­ри­сти­ли уто­вар­ну ру­ку, а у Хо­лан­ди­ји ку­пи­ли хи­дра­у­лич­ни ге­не­ра­тор, ко­ји да­је при­ти­сак до 300 ба­ра, и он је по­гон за све опе­ра­ци­је на ма­ши­ни. По­ред ва­зду­шних ко­мо­ра ко­је га одр­жа­ва­ју на во­ди, „Ча­чак” има и че­лич­не ста­би­ли­за­то­ре ко­ји по­ма­жу то­ком ра­до­ва, да не би до­шло до на­кре­та­ња и пре­вр­та­ња ма­ши­не, јер мо­же­мо да ва­ди­мо муљ и до ду­би­не од се­дам ме­та­ра уз по­моћ муљ­не пум­пе на­пра­вље­не спе­ци­јал­но за ова­кве по­сло­ве. Та­лог се уси­са­ва и тран­спор­ту­је кроз цре­во преч­ни­ка 250 ми­ли­ме­та­ра, све до же­ље­ног од­ре­ди­шта, а нај­да­ље 1.500 ме­та­ра од ма­ши­не.

Не­дељ­ко­вић опи­су­је: „Не мо­же­те ве­ро­ва­ти ко­ли­ко је ту за­го­нет­ки би­ло, на ко­је не­ма од­го­во­ра у књи­га­ма”, до­да­ју­ћи:

– Сто­ти­ну да­на би­ло нам је по­треб­но да би­смо утвр­ди­ли иде­а­лан број обр­та­ја фре­зе­ра у ми­ну­ту, тог ве­ли­ког ро­та­ци­о­ног но­жа преч­ни­ка 600 ми­ли­ме­та­ра, ко­ји по­ди­же муљ са дна. А то је би­ло из­у­зет­но ва­жно да се не би пре­ви­ше рас­ко­пао та­лог, јер би та­да кроз пум­пу и це­во­вод про­ла­зи­ла углав­ном во­да.

Уко­ли­ко не­ма др­ве­ћа и ве­ли­ких пре­пре­ка на дну, „Ча­чак” мо­же да из­ва­ди 900 ку­би­ка му­ља на сат, и та­ко ства­ра про­стор у је­зе­ру за при­хват ви­шка во­де ко­ја но­ви­јих го­ди­на че­сто пре­ти, ле­те­ћи по­врх за­су­тог је­зе­ра, и пла­ви Ча­чак, Кра­ље­во, Кру­ше­вац.

– Ова аку­му­ла­ци­ја има ве­о­ма стр­ме оба­ле па муљ не мо­же­мо да од­ла­же­мо ту, од­мах по­ред во­де, што ства­ра до­дат­не про­бле­ме, али уз са­рад­њу са град­ским ру­ко­вод­ством на­ћи ће се ре­ше­ње. На­у­мио сам ина­че да нај­пре очи­сти­мо ста­ру град­ску пла­жу, а да­на­шњи Ча­ча­ни не зна­ју да је то про­стор у бли­зи­ни спла­ва „Лан­тер­на”, за­тим при­о­ба­ља сред­њо­ве­ков­них ма­на­сти­ра Ни­ко­ље и Јо­ва­ње на ле­вој стра­ни ре­ке. За­до­во­љан сам што има­мо по­др­шку град­ског ру­ко­вод­ства, јер ово је из­у­зет­но ве­ли­ки, ва­жан по­ду­хват.

Вла­сни­ци при­о­бал­них ко­ли­ба и ку­ћи­ца од Ме­ђу­врш­ја па уз­вод­но до Ов­чар Ба­ње ре­дом мо­ле Не­дељ­ко­ви­ћа да очи­сти та­лог ис­пред њи­хо­вих ви­кен­ди­ца. Али, ујед­но и он мо­ли њих.

Не­дељ­ко­вић по­се­ду­је по­дат­ке о са­др­жа­ју је­зер­ског му­ља, и они све­до­че да су са­мо два еле­мен­та на гор­њој гра­ни­ци кон­цен­тра­ци­је (ман­ган и хром) па де­по­но­ва­ње та­квог та­ло­га на оба­ли не мо­же учи­ни­ти но­ве ште­те окру­же­њу, не­го што већ мо­ра­ју да пре­тр­пе је­зе­р­ске ри­бе, а има их 18 вр­ста.

Ду­шан Не­дељ­ко­вић је сво­је пред­у­зе­ће осно­вао 1990. го­ди­не, да­нас по­се­ду­је ве­ли­ку фло­ту ка­ми­о­на за ме­ђу­на­род­ни тран­спорт са се­ди­штем у Чач­ку.

 

Извор: Политика, Гвозден Оташевић







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 92.711.797 посета
Тренутно на сајту: 92 посетилац(a)