отров који достиже цену од чак 70.000 до 100.000 долара за килограм.

Овај најдрагоценији и најскупљи пчелињи продукт од наших пчелара откупљују фармацеутске и козметичке компаније из САД-а и користе га за скупе креме против бора и ботокс, у производњи лекова за кардиоваскуларне и реуматске болести, као и за медикаменте за више од 40 најтежих врста аутоимуних болести.

Пре три године пчелињи отров почео је да сакупља и Топлица Ђорђевић из Сврљига, иначе и председник Удружења пчелара у овом крају које има 10.000 кошница, највише у Србији.

“Производња пчелињег отрова је пионирски подухват. Веома мали број пчелара ради ово. Нас у Сврљигу има највише, десетак, док у осталим крајевима у Србији пчелари се појединачно овим баве. Законски нису регулисани ни производња ни промет пчелињег отрова, због чега смо принуђени да преко Босне шаљемо пакете отрова у Америку. За 100 грама отрова добије се око 7.000 УСД”, указује Ђорђевић.

Процес производње пчелињег отрова траје 45 минута. Да би се добио један грам неопходно је 15 пчелињих друштава, које морају 1.000 пута да убоду. Рачуница је једноставна, али цела процедура није ни мало лака. Руси и Кинези, каже, у овоме предњаче и тамо је ова грана пољопривреде веома развијена.

“Када би се то законски регулисало, много би ишло лакше за све нас пчеларе и продаја и пласман производа, јер је отров доста тражен. Ово је развојна шанса овог краја због саме цене пчелињег отрова. Цена меда варира и некада га буде, некада не, а производња пчелињег отрова зависи од самог пчелара колико ће он да сакупи”, наводи Топлица Ђорђевић.

Уређај за сакупљање пчелињег отрова, каже он, састоји се од рама са жицама испод којих се налази стаклена плоча. Уређај се у почетку намаже медом како би привлачио пчеле и постави се испред кошница. Кроз жице се пропушта струја напона 9-12 вати у трајању од пет до шест секунди, затим се прави пауза од пет, шест секунди и понавља процес пет до шест пута. Чим прва пчела избаци отров, она избацује и феромон узбуне који узнемирава и привлачи остатак друштва. Капљице падају на стаклену плочу, одакле се отров касније сакупља.

“Са плоча на којима пчеле убодом остављају лековиту супстанцу, скидају се кристали отрова и чувају на температури између минус 80 и 115 степени. Нажалост, Србија нема велике потребе за пчелињим отровом, или је то за нашу индустрију скупо, па нас зато до сада нико из наше земље није контактирао”, каже Топлица.

Пчелињи отров је смеша органских киселина и различитих хистамина и користи се у апитерапији за санацију појединих болести. Раније се користио за санацију реуме, ишијаса, упале зглобова, спондилозе, а у последње време примењује се и код оболелих од Паркинсонове и Хочкинсонове болести, мултипле склерозе, приликом лечења болести зависности. Истраживања су показала да пчелињи отров има јак токсични ефекат на болесне ћелије, конкретно, на ћелије захваћене различитим врстама канцера.

Козметичка индустрија, кажу пчелари, углавном користи змијски отров, јер је јефтинији и лакше се набаве веће количине. Поређења ради, да би се добила количина отрова колико га има у једном змијском уједу, потребно је стотину пчелињих убода.

Вести онлајн