у складу са могућностима детета. Општине Ивањица иде сигурним и крупним корацима напред и пример је који треба следити, како би особе са инвалидитетом биле видљиве, наводи се на сајту ПЗС.

Славица Томанић из Ивањице, свакодневно већ две године пружа руку подршке девојчици Еми, која има сметње у развоју и којој је потребна помоћ у комуникацији, праћењу наставе и учењу у овој инклузивној групи у којој је значајно напредовала.

Општина Ивањица пример добре праксе када је у питању инклузивна подршка, фото: ПЗС

„Окружење коме она припада, пронашла је овде саму себе, своје другаре са којима се дружи, прича, игра се. Сваки пут кад крене кући, она пита, да ли ће и сутра доћи, јер је ја и доводим у школу и враћам кући”, рекла је за ПЗС Славица Томанић и додала да се код Еме види напредак и она неке радње може и сама да обави.

Наставници који раде у групној инклузији тврде да деца брже напредују и лакше стичу знања у складу са њиховим развојним капацитетима.

Тања Главинић, наставник, фото: ПЗС

„Након свих ових година пробне инклузије, значи у редовним одељењима. То је заиста тешко за децу која су тежи случајеви и која у овој групној инклузији могу да пронађу свој кутак и свој мир и да напредују у оквиру ове групне инклузивне подршке”, појаснила је Тања Главинић, наставник.

Општина Ивањица иде напред када је инклузија у питању и све је више деце са инвалидитетом, која се из околних и најудаљенијих места образују у овој општини што погодује њиховим потребама.

Светлана Главинић, магистар дефектолошких наука, дипломирани олигофренолог, фото: ПЗС

„Инклузија је важна и за нас, као њихове суграђане, пријатеље и колеге. Међутим, вредност једне друштвене заједнице, једног друштва се управо по томе мери. Дакле, мери се по квалитету и нивоу остварене социјалне инклузије”, закључила је Светлана Главинић, магистар дефектолошких наука, дипломирани олигофренолог.

Инклузивно образовање у Ивањици пример је добре праксе, а супешност једног друштва, мери се по нивоу оставрене инклузије.

Прилог емитован у вестима Б 92: