проф. др Света Стаменковић, фото: ГЗС
изјавио је проф. др Света Стаменковић који има воћњак површинине пет хектара у селу Бањица код Чачка. Она је ове године слабо родила, 40% мање у односу на прошлу , а цена није виша колико су произвођачи очекивали.
"Цена по килограму се креће од 65 до 90 динара у велепродајама, док у маркетима достиже 170, а они који се баве откупом и прометом зарађују више него воћари", тврди професор.
У његовом воћњаку најзаступљенија сорта је виљамовка будући да има велику употребу у свежем стању, а од ње се прави позната истоимена ракија. Професор поред ње узгаја санта марију, абате-фетел, кармен и киферову.
Стаменковић каже да у близини постоји откупно место што представља једну врсту сигурности за произвођаче. Последњих неколико година крушкина бува и ервинија су, како оцењује, знатно утицале на бројност стабала крушке.
"Ервинија је позната као велики произвођач бактерија будући да изазива сушење стабала крушке и за њу нема лека", наводи професор и додаје да су бројни засади овог воћа прокрчени због ервиније, а пре десет година и због крушкине буве.
Стаменковић подсећа да је некада била водећа домаћа сорта калуђерка, међутим, пошто је веома осетљива на ове болести воћари се одлучују за гајење других сората.
"Сада постоји велико интересовање за подизање нових засада крушака, али морамо се потрудити да достигнемо степен производње који смо имали пре 20 година", напомиње он. Према његовој оцени производња виљамовке и других сората крушке биће исплатива све док буде организованог откупа.
"Док постоји компанија Таково, произвођачи из овог краја не треба да се брину, будући да ова фабрика откупи годишње између 200 и 300 хиљада тона овог воћа. Поред тога крушка се извози у Црну Гору и Русију, али у Руску Федерацију пласирају се веома мале количине", каже Стаменковић.
Професор оцењује да велики проблем представља и слаба куповна моћ грађана који сада купују чак и по пола килограма крушака, а некада су их пазарили на џакове.
"Имамо скупу механизацију, такође хемијска средства, површине засада су мале, не као у другим земљама до 100 хектара већ свега 10, 20 или 30 ари, а трошкови производње су огромни", закључио је Стаменковић.
Глас западне Србије
