који воде луксузан живот, а имају скромна примања.
Суштина овог закона је да ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остане без 3/4 њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузет целокупан незаконито прибављен иметак.
Како би то требало да изгледа у пракси, за Тањуг је објаснио председник Удружења судија и тужилаца Србије Ненад Стефановић.
"Уколико код конкретног лица постоји дисбаланс у начину живота и његових прихода, Пореска управа ће такво лице позвати на разговор и тражити да јој се доставе писани докази о пореклу имовине. Имовина за коју се установи да нема доказа о пореклу, опорезиваће се са 75 одсто", навео је Стефановић.
Очекује да ће држава на овај начин проверавати свакога, без изузетка, и да ће сви морати да објасне одакле им имовина која не одговара њиховим приходима.
"Закон ће се односити једнако на све грађане, а на удару ће се наћи они за које порески органи посумњају или утврде да за највише три узастопне календарске године имају разлику изнад 150.000 евра између увећања имовине и пријављених прихода", указао је председник УСТ.
Уколико пак буде и сумње на извршење кривичног дела, случај ће бити пријављен полицији и тужилаштву, додао је он.
Контролу имовине грађана, према овом Закону, водиће посебна Јединица Пореске управе и ако утврди да постоји незаконито стечена имовина, донеће решење о утврђивању посебног пореза од 75 одсто на пореску основицу, коју чини збир ревалоризоване вредности утврђене незаконито стечене имовине за сваку календарску годину која је била предмет контроле.
На ово решење опорезовани ће имати могућност жалбе Министарству финансија, чија ће одлука бити коначна у управном поступку, али ће и даље моћи да покрене управни спор - тужбом пред Управним судом.
Терет доказивања увећања имовине физичког лица је на Пореској управи, док је терет доказивања порекла имовине на обвезнику у делу у коме увећање његове имовине није у складу са пријављеним приходима.
Закон уводи такозвану "унакрсну проверу имовине", коју спроводи поменута посебна Јединица у Пореској управи.
Ко су особе чија ће се имовина проверавати - утврђиваће се годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе, на основу анализе ризика.
Смернице неће бити јавно доступне, наводи се у Закону.
Такође, поступак провере имовине моћи ће да се покрене и по пријави грађана или неке институције.
Закон је прецизирао да се приликом контроле узима у обзир целокупна имовина физичког лица које се контролише, а нарочито непокретне ствари, како што су стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и друго.
На провери су и финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, чамци, бродови и други пловни објекти и ваздухоплови, штедни улози и готов новац, као и друга имовинска права.
Прописано је да су сва лица која учествују у овом поступку дужна да податке из поступка чувају као професионалну тајну.
Када је у питању однос овог пореског поступка и кривичног поступка, Закон је предвидео да уколико је правноснажном пресудом утврђена имовинска корист прибављена кривичним делом, али и плаћен посебан порез према овом Закону - суд онда урачунава износ плаћеног посебног пореза у имовинску корист прибављену кривичним делом.
Ово правило биће примењено и у поступцима одузимања имовине проистекле из кривичног дела.
Ради делотворнијег поступка и достављања података који су овој Јединици потребни биће одређен један или више запосених за везу са Јединицом из Министарства унутрашњих послова, Народне банке Србије, Управе за спречавање прања новца, Агенције за спречавање корупције, Републичког геодетског завода, Агенције за привредне регистре и Централног регистар, депоа и клиринг хартија од вредности.
Закон је предвидео и казне за несарадњу са Пореском управом.
Правним лицима која на захтев Јединици Пореске управе у року који она одреди не доставе тражене податке, моћи ће да се изрекне новчана казна од 500.000 до два динара.
За исти прекршај предузетнику прети новчана новчана казна од 100.000 до 500.000 динара, а од 50.000 до 150.000 динара прети казна физичком лицу и одговорном лицу у правном лицу, државном органу и организацији, као и органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и имаоцу јавних овлашћења.
Поред тога, предвиђена је и новчана казна од 50.000 до 150.000 динара физичко лице које не чува као професионалну тајну податке до којих је дошло у поступку утврђивања имовине и посебног пореза.
Закон је усвојен 29. фебруара прошле године, а 11. марта је ступио на снагу, са одложеном применом од годину дана ради формирања Јединице и припрема за ефикасну примену овог прописа.
Прошлог месеца Скупштина Србије усвојила је и неколико измена раније прописаних термина па је тако "незаконито стечена имовина" промењена у "имовина на коју се утврђује посебан порез", како се тај израз не би поистовећивао са изразом "имовина проистекла из кривичног дела" на коју је примењује посебан Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.
У закон је додат и израз "издаци за приватне потребе физичког лица", а ради утврђивања порекла прихода које је стекло физичко лице, а није их потрошило на стицање имовине.
ГЗС / Танјуг
