пре суда, судије и пороте. Дакле, крив је Гвозден Николић, а пресуду је објавио у свом електронском, али и штампаном издању које спонзорише и дели бесплатно како би било доступно ,,широј" јавности.

Нећу се жалити, тражити правну помоћ и адвокате јер свако има  право да верује у Стојанову правду.

Једина моја, завршна реч, јесте да сам одржао обећање дато испред ивањичког суда, и синоћ отишао у породицу Миливојевић, у Дљин. Дочекали су ме као човека и нису пустили  без вечере. Проверили смо и мејлове за које су тврдили да су ми слали а ја нисам објавио.

Утврдили смо заједно да су 5.11. 2017. и 30.12.2017. два мејла послата на  адресу  cacakvideo@yahoo.com .

То јесте званичан мејл продукције која је пререгистрована у ГЗС ДОО  2016. године. Међутим, на адресу  redakcija@glaszapadnesrbije.rs који је наш званични мејл од 2016. никада није стигао ниједан мејл. И проверићемо још пет пута ако треба.

Замерили су ми зашто сам урадио причу о директору фабрике Радошу Миловановићу у којем се фабрика и он показују у позитивном светлу.

Објаснио сам да сам се у фабрици појавио први пут две године након  трагичне  експлозије, у априлу ове године, и да је разлог јубилеј 70 година предузећа. Тада сам снимио прилог а тема моје приче била је ,,Директор из Титове ере”.  То је формат моје емисије ,,Нећете веровати“. О несрећном случају  сам се бавио само у Вестима тв Прва на захтев уредника националне телевизије, што је једино и могуће.

Тако је било и пре неки дан 3. октобра када сам извештавао са суђења (ВИДЕО)

Њиховом судбином бавила се Татјана Војтеховска у својој ауторској емисији која је управо тог формата у четири једносатне епизоде. Прва српска телевизија једина је телевизија која је толико простора дала несрећном случају. 

Међутим човек који ми је јуче изрекао пресуду,  Стојан Марковић, на суђењу 3. октобра на корак иза пратио ме је све време и снимао телефоном сада већ јасно са којом намером, да ме испровоцира и нађе копчу за стрељање.

Успео је, због чега сам онако и одреаговао на снимку.

Наравно, породици ништа не замерам и синоћ сам то и поновио. Жао ми је због туге коју носе, и то се не коментарише.

Што се тиче  Стојана Марковића  НЕМАМ КОМЕНТАР.

Јасна је,  верујем, свима њихова намера, а то је да елиминишу Глас западне Србије и мене, јер сам га безброј пута спречио у злим намерама када је на сличан начин черечио и СТРЕЉАО  људе.

У прилог томе и ко хоће да верује говоре његове новине у којима у извештају са суђења

нема ни једне слике тројице оптужених  за несрећу, али зато има две, па чак и насловна  Гвоздена Николића. То све говори!

Ово није први пут а  доказ су ове новине

које су на дивље штампане, и бесплатно дељене, а финансирао режим из Пријепоља. Међутим, овог пута успели су да ме вежу за стуб срама и линчују.

То је доказ какве медије желе у Србији, и то човек који се бави медијском стратегијом и који је члан Савета за штампу.

Ја нисам из те приче, јер сам за поштену Србију и земљу која се воли а не мрзи. Њихова прича (ЛАЖ) је победила!

Признајем пораз. Убили су ме, али знам да неће стати јер ће се и моје сенке плашити, и знају да за истину гинем.

Што се тиче Миливојевића рекао сам им да не желим да стајем на њихову муку, и да желим да стигну до правде!

Рекао сам им да не желим да сечем главу ни радницима ни директору,  јер сам мали да судим.

Све је  остало  на земаљском и небеском суду.

Замолио сам Милована само једно, да не проклиње радничку децу, и да убудуће има поруку колегама са којима је делио зло и добро деценијама - ,,Да се никад и никоме ово не деси”.

Мислим да ме је разумео, и верујем му да је оно рекао у афекту.

Тражио је од мене да дођем на следеће суђење јер жели да ме он лично уведе пред народ.

Одбио сам. Рекао сам да не могу и да сам дисквалификован. Мени је моје суђење завршено!

У  породицу Миливојевић сам дошао у 17, а напустио их у  22 сата.

Хвала им на гостопримству и на сваком залогају хлеба  који су понудили.

Обећао сам да ћу ако икада будем у пролазу, свратити на кафу.  Позвао сам их у  ГЗС који сам подигао ни из чега да би служио народу. Дочекаћу их као и они мене!

Милован се жали да му ретко ко у кућу свраћа, од колега, па и од комшија.

Ипак, синоћ су за столом у његовом дому били Марко Митровић, Никола Живковић и кум Драган Јанковић, и укућани разуме се. Милованов отац Бранко,  супруга Нела и кћи Мирјана.

Радницима МБ Наменске поручујем, на основу искуства са бројних новинарских извештавања:

Суд у Ивањици није место за аплаузе, већ за тугу, воштаницу и пресуду, али их подржавам да то јесте место где ће се борити за правду, част предузећа у коме једну тежак хлеб, и борби за свој образ на који је пљунуло пола Србије.

    Главосече из интереса: Стојан Марковић и Јован Баковић, Ивањички радио

Мојим џелатима свако добро од Бога и по заслузи. Стојану Марковићу и Јовану Баковићу (Ивањички радио)немам шта да поручим, сами су о себи рекли све што имају.

Гвозден Николић