OZON PROSLAVU BOŽIĆA NAZVAO „ORGIJAMA RURALNOG SVETA“ – A ŠTA SU BLOKADE PUTEVA, ŠKOLA, RAZBIJANJE I PREBIJANJE?!

 praznika, portal OzonPress, čiji je vlasnik Stojan Marković, a direktor i glavni urednik Nebojša Jovanović, odlučio je da taj događaj opiše rečima koje ne pripadaju ni novinarstvu, ni osnovnoj kulturi dijaloga.

U tekstu koji potpisuje izvesni Nikola Sredojević, Ozon je naveo da božićno okupljanje građana „liči isključivo na orgijanje sile, buke i primitivizma – na agresivno nametanje ‘prava jačeg’ u prostoru koji pripada svima“. Iza takvog potpisa, s pravom se postavlja pitanje: ko se zapravo krije i zašto?

Nazvati božićno slavlje „orgijanjem sile, buke i primitivizma“ nije kritika – to je otvoreni prezir prema veri, tradiciji i ljudima. Prezir koji dolazi od onih koji sebi daju pravo da budu arbitri kulture, dok istovremeno imaju kratko pamćenje kada je reč o sopstvenim postupcima u javnom prostoru.

Nazivati vozače kamiona, prevoznike i radne ljude „polusvetom“ predstavlja uvredu za ljude koji sa volanom u rukama prelaze hiljade kilometara, spavaju po zaustavnim trakama i žive težak, ali pošten život.

BOŽIĆ NIJE HULIGANIZAM – TO JE OBIČAJ

Činjenica je da se narod u Srbiji odvajkada okupljao na Božić. Običaj je nalagao da se toga dana započne posao – nekada su to bile zaprege sa konjima i volovima, danas su to traktori i kamioni. Vremena se menjaju, običaj ostaje.

Čačak je grad prevoznika i špeditera. Grad na raskrsnici puteva i rada. Zato je legitimno pitanje:

zašto nekome smeta sat vremena božićne radosti, a nisu mu smetale višemesečne blokade raskrsnica, kružnih tokova i magistralnih puteva?

SELEKTIVNA OSETLJIVOST NA „BUKU“

Javna je činjenica da su ispred iste te Gradske kuće, u prethodnim godinama, organizovani protesti koji su uključivali nasilne upade, lomljenje vrata i povređivanje zaposlenih. Javnost pamti i događaje na Ibarskoj magistrali kod Preljine, gde su blokade svesno izazivale saobraćajni haos.

U tim događajima, prema javno dostupnim snimcima i izjavama, učestvovali su i istaknuti opozicioni akteri – među njima Stojan Marković, Pavle Jelesijević i Ćalović. Ti događaji nikada nisu jasno i nedvosmisleno osuđeni od strane iste redakcije i političkih struktura koje danas dele lekcije o „pravu jačeg“.

Zato je pitanje ne samo legitimno, već i nužno kako buka postaje problem samo kada dolazi iz tradicije, vere i naroda – a ne kada dolazi iz političkog pritiska, ulice i nasilja?

KO DELI DIPLOME ZA KULTURU?

Ovo nije tekst protiv kritik već  tekst protiv dvostrukih aršina.

Protiv pokušaja da se narodu propiše kako sme da slavi Božić, ko sme da se raduje i koliko tiho mora da bude.

Ako neko misli da ima pravo da deli sertifikate za kulturu, veru i moral, onda mora biti spreman da odgovori na pitanja o sopstvenoj ulozi u događajima koji su uključivali nasilje, pritiske i kršenje javnog reda.

DA LI STOJAN MARKOVIĆ I OZON DAJU DOZVOLE ZA PROSLAVU BOŽIĆA?

Narod nema obavezu da traži dozvolu da slavi Božić.

Nema obavezu da se uklapa u estetske kriterijume bilo čije redakcije.

I nema obavezu da zaboravi ko je ćutao – ili aplaudirao – dok su ulice bile poprište nasilja.

Poslednji koji imaju pravo da drže lekcije o „primitivizmu“ jesu oni koji nikada nisu jasno osudili nasilje kada im je ono politički odgovaralo. Oni zbog kojih su ljudi u Čačak ulazili i iz njega izlazili obilaznicama ili pešačili kilometrima. Oni zbog kojih su roditelji vodili decu u školu prekim putevima. Oni koji su Ljubić praktično odsekli od Čačka, koji su „viđali drekavce“ u tunelu Laz, planirali blokadu auto-puta „Miloš Veliki“ kod Parmenca i, na kraju, izvodili petogodišnju decu na ulice.

Šta su orgije – procenite sami, dragi sugrađani.

Srećan vam svima Božić.I ne dozvolimo da nam iko daje dozvole kako ćemo slaviti svoju veru, svog sveca i svoj Božić.

Ne dozvolimo da nam iko maltretira komšije, sugrađane ili neistomišljenike.

GZS(G.Nikolić)