SLOBODAN JOLOVIĆ – OD STUBA VLASTI DO „ŽRTVE MANIPULACIJA”

Slobodan Jolović ovih dana nastupa kao žrtva „manipulacija”, najavljuje tužbe i govori o odbrani javnog prostora. Retorika je dramatična, gotovo ispovedna. Međutim, ono što u tom nastupu izostaje jeste – kontekst.

 

A kontekst je uporan, tvrdoglav i ne briše se saopštenjima.

Jer kada neko gotovo pet decenija provede u politici, kada obavlja najviše lokalne i državne funkcije, kada godinama predvodi i gradi stranačku infrastrukturu Srpske napredne stranke, pobeđuje u više izbornih ciklusa i uživa punu podršku vlasti – teško je poverovati u narativ o „napadnutom pojedincu izvan sistema”.

„NAPADI SU POČELI KAD SAM NAPUSTIO SNS” – A ŠTA JE BILO PRE TOGA? HVALIO SE BROJEM ČLANOVA!

 

Sam Jolović kaže:

„Do napuštanja SNS-a bio sam ‘dobar’. Od trenutka kada sam otišao – postao sam meta.”

Upravo u toj rečenici leži suština problema. Godinama je bio ne samo deo vlasti, već jedan od njenih ključnih lokalnih stubova: predsednik opštine, načelnik upravnog okruga, organizator i lider SNS-a u Lučanima, čovek koji se javno hvali rastom članstva i izbornim pobedama.

Dok je bio „dobar”, sistem je bio prihvatljiv. Mediji nisu bili „oružje propagande”. Kritike su bile „neutemeljene”. Danas – isti taj sistem postaje problematičan tek uoči izbora i nakon izlaska iz SNS-a.

 

NI VLAST NI OPOZICIJA – ALI DECENIJAMA U VLASTI

 

Jolović danas poručuje da „nikada nije delio vrednosti ni vlasti ni opozicije”. Ali činjenice govore drugačije: najveći deo političke karijere proveo je upravo u vlasti, koristeći njene mehanizme, mandate i autoritet.

Kada neko decenijama učestvuje u donošenju odluka, raspodeli moći i političkoj kontroli, legitimno je postaviti pitanje: kada je tačno bio „izvan” politike privilegija o kojoj danas govori?

Posebnu težinu ima činjenica da su današnja oglašavanja upravo u mediju sa kojim je, kako se pamti, do juče bio u otvorenom sukobu sa pozicije vlasti. Danas, taj isti medij postaje platforma za odbranu, a nekadašnje „manipulacije” – prihvatljiv kanal.

To nije zabranjeno. Ali jeste politički simptomatično.

TUŽBE KAO POLITIČKA PORUKA, NE KAO ARGUMENT

 

Najava tužbi zvuči odlučno, ali ne menja suštinu: javnost ne postavlja pitanja zbog „zlonamernih manipulacija”, već zbog kontinuiteta ponašanja. Kada se ploča okrene svaki put kada se promeni politička pozicija, problem nije u medijima – već u verodostojnosti.

Ovaj tekst ne osporava ničije pravo da se povuče, promeni mišljenje ili započne novu političku fazu. Ali osporava pokušaj da se dugogodišnja politička biografija predstavi kao splet tuđih nepravdi.

Jer kada neko decenijama deluje kroz javne funkcije finansirane iz javnih sredstava, a tek na izlazu iz sistema govori o manipulacijama, javnost ima pravo da kaže: nije problem u tome što ste otišli. Problem je u tvrdnji da nikada niste bili unutra.

I to je kritika. Ne uvreda. Ne manipulacija. Već – sećanje.

 

 

GZS (G. Nikolić)