Istorijska uloga Požege kao železničkog čvorišta sačuvana u Muzeju uzanih pruga

Požega-Železnički muzej Beograd je 1990. godine otvorio Odeljenje uzanih pruga u Požegi, u kome je izloženo nekoliko stotina eksponata koji svedoče o bogatoj i zanimljivoj istoriji uzanih pruga u Srbiji i važnosti železničkog čvorišta u tom gradu.

Ovaj Železnički muzej uzanog koloseka u Požegi, deo je Železničkog muzeja u Beogradu, a iako postoji već trideset pet  godina, još uvek se o njemu malo zna.

-Ovde se čuva deo velike tehničke zbirke,u pitanju su lokomotive konstruisane za pruge uzanog koloseka-kaže Strahinja Vuković,direktor Železničkog muzeja u Beogradu

 

Foto GZS Strahinja Vuković kustos i direktor Železničkog muzeja u Beogradu

 

Ideja o formiranju spomen-obeležja stare železničke tehnike sa uzanih pruga potekla je 1980. godine od tadašnjeg šefa železničke stanice Požega – Stojana Stamatovića, koji je sav svoj radni vek proveo na uzanoj pruzi. 

-On je bio veliki entuzijasta i ljubitelj železnice.-kaže Vuković,ta ideja je počela polako sredinom osamdesetih godina prošlog veka da se realizuje ,vozna sredstva su nabavljana od 1983,1985, pa nadalje i tako je aprila 1990.godine ovo odeljenje otvoreno za javnost.

 

Poređane iza Železničke stanice u Požegi, na kilometar od centra ove srpske varoši, i na površini od hektar ipo, lokomotive stare i po sto pedeset godina nastavile su svoj život, ne na pruzi uskog koloseka gde su provele “radni vek“,

već u svojevrsnom muzeju pod otvorenim nebom.

 

Foto GZS

 

Najznačajnije među njima su lokomotiva „Rama“, proizvedena u minhenskoj fabrici „Kraus“, 1873. godine. Smatra se da je ona dovukla prvi svečani voz u Sarajevo, početkom oktobra 1882. godine, kad je puštena u saobraćaj pruga

 Zenica–Sarajevo. Lokomotiva je 1950. predata Železničkom muzeju, a 1989. godine je dovedena u vozno stanje i koristila se u rudniku mrkog uglja u Banovićima. Na otvaranju Odeljenja uzanih pruga Požega, ponovo je vukla „mali svečani voz“,

od tada je izložena u Požegi. Iako je nemačke proizvodnje, ovaj tip lokomotive nije sačuvan u Nemačkoj, te je bilo ponuda da se otkupi. Nezvanično se govori da „Rama“ lokomotiva vredi nekoliko miliona evra.

Foto GZS Lokomotiva Rama

 

Tu je i „Milan“, prva lokomotiva koja je građena u Kraljevini Srbiji 1882. godine, a dovozila je drvo za topionicu u Majdanpeku. Točkovi i osovine su izrađeni u Engleskoj, a ostali delovi u bravarskoj radionici u Majdanpeku. 

U muzejskoj zabelešci još piše da lokomotiva ima vučnu snagu od 20 tona, a teška je 9 tona, maksimalna brzina je bila 20 kilometara na sat. Dokumenta govore da je “juna 1882. održana prva svečana vožnja kojoj su prisustvovale brojne

 zvanice. Vožnja je bila duga celih 5 kilometara. Sva iskićena, vukla je kompoziciju od četiri vagona.

Lokomotiva „Kostolac“ građena je u fabrici „Baldwin Locomotive Works“ u Filadelfiji, SAD, 1916. godine i jedna je od dve lokomotive ovog tipa koje su sačuvane u svetu.Konstruisana je za kolosek od 0,6 metara, i korišćena je na prugama

Solunskog fronta, najviše ispod Kajmakčalana, za snabdevanje Druge srpske armije

Povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, novembra 2018, lokomotiva „Kostolac“, koja uživa status kulturnog dobra, bila je izložena u Francuskoj.Na ovoj lokomotivi dva puta su vršeni konzervatorski radovi.

Poslednji su bili 2012. kada je u Požegi „Dvoglava aždaja“ peskarenjem i bojenjem dobila autentičnu boju.

 

Foto GZS

 

Među izloženim vagonima je salon vagon austrijskog cara Franca Jozefa. To su najstarija sačuvana putnička kola u našoj zemlji. Korišćena su na teritoriji Bosne i Hercegovine, u doba austrougarske uprave, a 1954. preuzeta su iz Doboja. 

 

Na uređenoj površini od oko 1,5 hektara nalazi se više od 500 orginalnih eksponata uzanog koloseka koji predstavljaju deo istorijskog i tehničkog razvoja srpskih, ali i bivših jugoslovenskih republika. Stanična zgrada je originalnog enterijera

 i pripada tipu tipske stanične zgrade sa uzanih pruga. Sagrađena je po uzoru stanice u Preljini kod Čačka. Sastoji se od: čekaonice, kancelarije otpravnika vozova i kancelarije šefa stanice.

,,Nama je ovaj lokalitet veoma bitan zbog magistralne pruge Beograd -Bar .Ovde na tridesetak metara od muzeja je stanična zgrada koja je jedno od bitnih čvorišta železničkog sasobraćaja.,,-objašnjava Vuković

Tako su se na maloj udaljenosti našle prošlost i sadašnjost železničkog saobraćaja koji poslednjih godina doživljava pravu renesansu.

 

GZS