kapitulacijom Nemačke okončan Drugi svetski rat u Evropi. Deveti maj istovremeno se obeležava i kao Dan Evrope, pošto je tog dana 1950. godine ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka bez sukoba među evropskim zemljama.
Kapitulaciju Nemačke u Berlinu potpisao je feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa pružali otpor još neko vreme.

Drugi svetski rat definitivno je okončan 2. septembra, kada je Japan potpisao kapitulaciju pošto su na Hirošimu i Nagasaki bačene atomske bombe.

U Srbiji će državna ceremonija polaganja venaca povodom Dana pobede biti održana u 11.00, u okviru kompleksa Groblja oslobodilaca Beograda, a svečana akademija održava se u 20.00 u Narodnom pozorištu.

Pripadnici Garde Vojske Srbije izveli su juče počasnu artiljerijsku paljbu na Kalemegdanu povodom Dana pobede nad fašizmom.

Deveti maj se od 1950. godine slavi i kao Dan Evrope.

Dan Evrope - Šumanovom deklaracijom postavljeni temelji EU

Širom Evropske unije danas se obeležava Dan Evrope, tokom kojeg se slavi jedinstvo i dugoročan mir u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju, kojom su 1950. godine postavljeni temelji današnje Evropske unije.

Tog 9. maja 1950. godine, u vreme kada se Evropa i dalje oporavljala od ljudskih i ekonomskih gubitaka tokom Drugog svetskog rata, tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman održao je govor tokom kojeg je predložio stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik, pod kontrolom zajedničke više vlasti, što se smatra početkom formiranja današnje Evropske unije.
Povodom obeležavanja Dana Evrope širom EU organizuju se aktivnosti koje imaju za cilj da približe Uniju njenim građanima.

Evropske institucije tradicionalno otvaraju svoja vrata za građane, pa će tako i sutra, prema agendi EU, oni moći da obiđu sedišta evropskih institucija u Luksemburgu, uključujući Evropskog parlamenta, nakon što su tokom vikenda imali priliku da koračaju stopama evropskih zvaničnika u institucijama EU u Briselu, uključujući Evropskom savetu, Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu.

I u državama članicama EU organizuju se proslave povodom Dana Evrope, a u mnogima je ove godine fokus na 20-godišnjici velikog proširenja EU i evropskim izborima, koji će biti održani od 6. do 9. juna.

Šumanova deklaracija predstavljena je, podseća se u tekstu Saveta EU, nakon što je, posle dva svetska rata, grupa evropskih političara, kasnije poznata kao osnivači EU, delila viziju ujedinjene Evrope koja će sprečiti buduće sukobe između evropskih zemalja.

Njihova vizija zasnivala se na tome da evropske zemlje udruže strateške resurse kako bi rat između istorijskih rivala, poput Francuske i Nemačke, učinile "ne samo nezamislivim, već i materijalno nemogućim".

U centru te vizije ujedinjene Evrope bila je zajednica za ugalj i čelik, a istorijski korak ka ujedinjenoj Evropi napravile su vlade Francuske, Zapadne Nemačke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga, uverene da bi spajanje ekonomskih interesa sprečilo kartele i monopole i podiglo životni standard.

"Evropa neće nastati odjednom, ili prema jedinstvenom planu. Gradiće se putem konkretnih dostignuća koja najpre kreiraju de facto solidarnost. Okupljanje naroda Evrope zahteva eliminisanje vekovne suprotstavljenosti Francuske i Nemačke", rekao je Šuman tog 9. maja 1950. godine i predložio stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik.

Naredne 1951. godine potpisan je ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, kojim je predviđeno stvaranje te prve nadnacionalne evropske organizacije.

Ugovor je stupio na snagu 1952. godine nakon što su ga ratifikovale Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija.

Iako je neposredni cilj ovog sporazuma bio uspostavljanje zajedničkog tržišta za ugalj i čelik, on je imao za cilj i da postavi osnove ekonomske zajednice koja će postepeno postati politička unija.

Ugovorom su uspostavljene institucije Visoko telo Evropske zajednice za ugalj i čelik, Zajednička skupština, Specijalni savet ministara i Sud pravde, koji su danas osnovne institucije EU: Evropska komisija, Evropski parlament, Savet EU i Sud pravde.

U godinama koje su usledile razvijen je koncept evropskog zajedničkog tržišta, a potom su Belgija, Zapadna Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija potpisale 1957. Rimski ugovor, kojim je stvorena Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i uspostavljena carinska unija, kao i pakt o stvaranju Evropske zajednice za atomsku energiju (Evroatom) za saradnju i razvoju nuklearne energije.

EEZ i Evroatom su stvoreni odvojeno od Evropske zajednice za ugalj i čelik, a ugovorom o spajanju 1967. stvoren je jedinstven skup institucija za sve tri zajednice, nazvan Evropska zajednica.

Evropska zajednica je od 1973. do 1986. godine proširena na Dansku, Irsku, Ujedinjeno kraljevstvo, Grčku, Portugaliju, Španiju, a 1990. godine, Istočna Nemačka je postala deo zajednice kao deo ujedinjene Nemačke.

EU je formalno uspostavljena stupanjem na snagu Mastriškog ugovora 1993. godine i od tada je, između ostalog, doživela svoje najviše proširenje 2004. godine na deset država članica, ali i izlazak Velike Britanije iz Unije.

Danas EU čini 27 država članica, dok devet zemalja, uključujući Srbiju, ima status kandidata za članstvo.

Datum izlaganja Šumanove deklaracije smatra se danom rođenja Evropske unije, a u čast njegovog pionirskog rada ka ujedinjenoj Evropi oblast u kojoj se nalaze sedišta institucija EU u Briselu nosi njegovo ime.

Rusija nije pozvala zvaničnike "neprijateljskih zemalja" na paradu za Dan pobede

Rusija nije poslala pozivnice za današnju paradu u Moskvi za Dan pobede nad fašizmom ambasadorima i zvaničnicima zemalja koje smatra neprijateljskim, izjavila je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Zaharova je istakla za TASS da zvaničnici "neprijateljskih zemalja" nisu pozvani na paradu za Dan pobede treću godinu zaredom.

"One nisu pozivane od 2022. godine jer režimi u tim zemljama vode, hajde da to formulišemo kao neprijateljsku politiku, to je termin koji je uveden, ali oni zapravo vode agresivnu politiku prema našoj zemlji, a mi to formulišemo kao hibridni rat", navela je Zaharova.

Prema njenim rečima, Rusija je na paradu pozvala boračke organizacije iz "neprijateljskih zemalja".

Širom Rusije danas se održavaju vojne parade povodom 79. godišnjice pobede nad fašizmom, a najveća će tradicionalno biti održana u Moskvi.

GZS / Tanjug