представника
у парламенту! Сваку трећу столицу заузели
су Београђани. У скупштинским клупама
нашло се 18 Новосађана, 11 Нишлија, девет
Крагујевчана, шест Краљевчана, по пет
представника Чачка, Новог Пазара и
Јагодине, док сви остали заступљени
градови имају мање својих представника.
Око 50 општина
успеле су да се изборе само за по једну
парламентарну фотељу у законодавном
дому. Међу њима су и градови попут
Пожаревца, Кикинде, Лознице, Бора,
Пријепоља, Ивањице, Аранђеловца,
Косјерића, Зајечара, Врања, Трстеника...
У клупе се нису
пласирали представници Крупња, Кладова,
Параћина, Неготина, Лебана, Медвеђе,
Босилеграда, Житорађе, Ариља, Апатина,
Бечеја, Бачке Тополе, Беле Паланке...
Програмски
директор ЦеСИД-а Ђорђе Вуковић каже, за
„Новости“, да је то што многи грађани
немају „комшије“ у дому посланика
један од озбиљнијих недостатака
постојећег изборног система:
- На то указујемо
већ годинама и што би се лако могло
решити изменама начина на који грађани
бирају представнике. Кључ је у увођењу
неке врсте персонализованог избора
посланика који би истовремено укључивао
и географску поделу мандата. Проблем
је и у томе што су и странке централизоване
и везане за Београд и немају развијену
инфраструктуру у унутрашњости, што је
опет последица мањкавости изборног
система.
Грађани који
немају представнике у скупштини тешко
могу да дођу до посланика. Јер, укинута
је и пракса која је постојала до пре
годину дана, када су у градовима у
унутрашњости отваране канцеларије у
којима су трибуни разговарали са
бирачима.
Гаџином Хану
клупе предалеко
У сазивима од
1991. године до данас чак 97 општина је
имало од нула до пет мандата у скупштинским
клупама. Само 28 градова имало је више
од десет представника у неком од
посланичких тимова. Међу 13 општина које
никада нису имали посланике су Гаџин
Хан, Качаник, Црна Трава, Србица, Пландиште,
Ново Брдо, Ћићевац... У сазиву 1991. године
у скупштини је било 54 Београђана, десет
година касније посланичку карту изборило
их је 102, а сада их је 79.
Извор – Вечерње
новости