донедавним вишегодишњим директором Народног музеја у Краљеву и добитником бројних и значајних признања за богат стваралачки рад и допринос музејској делатности.

Драшковић се најпре осврнуо на године уочи Другог светског рата у коме је Краљево постало велика жртва и страдалник. При том је напоменуо да је непосредно пред Други светски рат Краљево имало између 10.000 и 12.000 становника и да је било у великој експанзији. Постојала је Фабрика авиона Бреге, градили су се путеви, железнички чвор, ложионица. Велики број људи из региона је долазио у Краљево да ради. Војно гледано и стратешки, Краљево је имало значајну улогу и у ратним плановима.

Угледни краљевачки историчар говорио је о неким догађајима везаним за предратни и ратни период Краљева о којем се мало знало или се мало говорило. Овом приликом преносимо најзанимљивије делове из излагања Драгана Драшковића.

,,Најава ратних дешавања почела је 25. и 27. марта 1941. године протестима против Тројног пакта чији су предводници у Краљеву били углавном солунски ратници. Главни моменат се десио 24. јуна када је планирана рација на Комунистичку партију. У Краљеву су успели да сазнају за рацију сат времена раније и већина комунистичких активиста успева да се током ноћи пребаци преко Ибра у околину Мошиног Гаја и на Гоч где се формира борбена група из које је настао одред Јован Курсула. Окружни одбор Комунистичке партије у Краљеву, због 17 ухапшених чланова, није дао да се врше напади на немачку војску док ти људи не буду ослобођени из затвора, у страху да ће бити вршене репресалије на њихове породице“, казао је Драшковић.

Заједничким снагама партизана и четника, нагласио је Драшковић, 1. октобра 1941. године ослобођен је Чачак, где је одлучено да се крене на Краљево. Тада се већ назирало да се ће десити нешто страшно. Радници нису долазили на посао, тражили су отпусте и боловања не би ли се на неки начин заштитили. Међутим,већ је била опсада Краљева и нису били у могућности да напусте град. Већ је 6. октобра објављено да ће за сваког убијеног Немца стрељати 100 Срба, а да ће за сваког рањеног бити стрељано 50. Како су планирани партизански напади, тако су Немци затварали раднике, који су након тога извођени да копају раке и по обављеном послу били стрељани. Било је покушаја избављења талаца, преко ултиматума које су писали Гојко Николиш и Павле Јакшић, затим летка за који се претпоставља да га је писао Ратко Митровић.

Писмо владике Николаја Дражи Михајловићу

У то време владика Николај Велимировић био је заточен у манастиру Љубостиња и покушава да обједини све националне снаге у борби против окупатора.

Драган Драшковић је прочитао писмо које је владика Николај упутио Драгољубу Дражи Михајловићу у којем се, између осталог, каже:

,,Шта ће нам користити земља ако се истреби народ? А истребљење народа српског сад се врши са неколико страна. Треба се Бога бојати и Богу молити, а народ свој волети и жалити. Али, нажалост, има много безбожника који нити се Бога боје, нити народ воле и жале. Ја се каменим у манастиру и само се молим Богу за српску слогу. Ако икада она четири С треба да имају неки практичан и спасоносан значај, то треба у овом времену... Учините у овом правцу све што можете и то хитно!Чувајте се свих оних ортака који у Бога не верују! Никада у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ниједно велико дело, од Немање до Карађорђа и Војводе Мишића... Партијаштво нас је упропастило и осрамотило, па зар још да партијашимо, и то данас, и то у Шумадији? Ујединимо ово мало светлих народних снага, не да се с неким далеко јачим од себе боримо сада, него да очувамо што више робља српског у животу до бољих дана и за боље дане“.

Жртве фашистичког терора октобра 1941. у Краљеву

Програм у Француској кући у Краљеву је завршен причом о жртвама октобра 1941. године у Краљеву. Драган Драшковић је казао да је установљено да је у Краљеву октобра 1941. године страдало 2150 људи иако је дуго било устаљено мишљење да је страдало 6.000.

Годинама се помиње у дневнику Карла Вагнера да је тог октобра у Краљеву стрељано 5.606 људи. Међутим, како је истакао Драшковић, то су заправо подаци добијени од потпуковника Драгутина Мишића и његове супруге Злате, који су тврдили да је за време рата код њих становао немачки официр Карло Вагнер из Лајпцига и да су те податке кришом прочитали у његовом дневнику.

РИНА / Миланко Даниловић