Последњи месеци старе године донели су омикрон сој, нова закључавања, енергетску кризу, а све чешће се помиње и баук инфлације која је превазишла пројекције централних банака и прети како на страни тражње, тако и на трошковној страни.
Оптимистички сценарио Златокосе са снажним растом, уз циљану инфлацију, заменио је страх од високе инфлације и успореног раста на глобалном нивоу.
"Још увек сасвим јако добро контролишемо учешће јавног дуга у БДП-у и што се инфлација, чини ми се мало смирује или ће се дефинитивно још мало више смирити у следећој години. Не очекујем неке претерано импресивне резултате, али очекујем ипак континуитет раста", каже проф. др Слободан Аћимовић са Економском факултета.
Као одговор на инфлаторне изазове, Америчке федералне резерве су већ најавиле заоштравање у монетарној политици, а те промене ће брзо прећи преко Атлантика до Европе.
"Очекивање је да би еурибор још увек остао у негативној зони, да би се благо повећао што би заправо значило да и задуживање тј. трошкови задуживања не би нагло скочили, не би значајно утицали на пословање и привреду како у Европи, тако и код нас", кажепроф. др Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије.
Упркос очекивању да ће поремећаји у ланцима снабдевања бити привремени, Кина као водећи произвођач не може да задовољи тражњу за полупроводницима. Због мањка чипова је дошло до несташице неких производа, а самим тим и скока њихових цена.
"Претпостављамо да бисмо тек од 2023. могли дочекати стабилизацију макар у том сегменту. Ако говоримо конкретно о Србији, пуно тога ће зависити наравно и од пољопривредне године каква ће пре свега климатски година бити и какви ће приноси бити", каже др Иван Николић са Економског института.
Док ће се пад кретати од 3,6 одсто на нивоу Европске уније до 6,9 одсто у, на пример Румунији, кормилари нашег брода за 2022. годину пројектовали су дефицит од три одсто и удео јавног дуга у БДП-у од 55 одсто. Једна од последњих мера била је и враћање 13 тона српског злата из иностранства у трезоре Народне банке Србије.
ГЗС/ РТС
