вагона Краљево А.Д. продата за нешто више од 59 милиона динара. Нови власник производне опреме постала је компанија Д.О.О. МИР Тољевац из Варварина за 9,46 милиона динара.
Покретну имовину, која се састоји из репроматеријала,к анцеларијске опреме и основних средстава купила је фирма ,,Овчар - Каблар тековине” д.о.о. из Београда за 49, 6 милиона динара. На овај начин дефинитивно и ,,на папиру“ престао је да постоји некадашњи гигант српске и југословенске вагоноградње,после 84 године постојања и рада .
Фабрика вагона основана је 1936. годне као железничка радионица да би у послератном периоду постала један од носилаца привредног развоја не само Краљева него и целе Републике Србије. У ,,златном периоду“, од краја педесетих закључно са осамдесетим годинама прошлог века, у фабричким халама око 5.000 радника дневно је производило 27 вагона, око 1000 вагона годишње, који су крстарили железничким пругама широм света, од наших до бурманских.У том периоду у фабричким халама лидера српске и југословенске вагоноградње произведено је више од 40.000 најмодернијих теретних вагона.
Фабрика је преживела и време санкција и распад Југославије, и губитак великог тржишта, истина с великим последицама, али и за њу, као и за многа друга предузећа, не само из области индустрије, лоша приватизација била је погубна. Наиме, у априлу 2006. године украјинска фирма ,,Азов импекс“ из Доњецка купила је Фабрику вагона за 200.000 евра, обавезујући се да ће вратити дуговања од 7,5 милиона евра, да ће у производњу инвестирати још 6,4 милиона евра и измирити дуг према радницима,који је тада износио 220.000 евра.
Тужна слика некадашњег гиганта, фото: ГЗС, М. Даниловић
С обзиром да украјинска фирма није испунила ниједну уговорну обавезу, од неиспуњених инвестиционих обавеза до непоштовања социјалног програма, у јануару 2010. године Агенција за приватизацију раскинула је уговор са ,,Азов имексом“. Исте године цео концерн Фабрике вагона одлази у стечај, с тим што је иста судбина поједине његове делове задесила и раније.
Данас хале, пословне зграде, погони, фабрички круг и друга инфраструктура, представљају тужну слику некадашњег гиганта српске и југословенске машиноградње.
ГЗС / Миланко Даниловић
