причом „Кафа”, другу награду добио је Јанко Јелић за рад „Веселинка” а трећу Александра Љубисављевић из Крагујевца за текст „Марвелова 2019. година”.

Селектор је била Тамара Крстић, уредник емисије Радио Београда „Код два бела голуба”, она је и председник оцењивачког жирија шаљиво додајући да је била и други и трећи члан жирија.

Фото: ГЗС

За првонаграђени рад вели да  сатирично обрађује „тему највећих страхова и бруталности наших живота данас”. Добитник друге награде „одабрао је заборављени књижевни израз, говорни цитат”, док је трећи „познат пример из живота уобличио са неким стиховима и мислима које памтимо”. 

Фото: ГЗС

Штампан је и мали зборник награђених и одбраних радова, а Тамара Крстић је у уводном слову похвалила афористички обликован запис Милоша Марјановића који је на њу оставио посебан утисак. На уручењу награда, пред Спомеником револуције у Ивањици, тај Милошев рад прочитао је сам Бранислав Нушић (глумац Милан Милосављевић). Наслов је „Срби и падање” а иде овако... 

„Падају династије, падају владе, често нам и бомбе падају, пале су неправедне и ничим изазване санкције, и динар слатно пада. На београдској Маракани су падали фудбалски великани, сада на том месту гледамо Звезду падалицу.

Само једна ствар Србима никада не пада. Не, не, не није то што мислите. Србима не пада на памет да се опамете!”

ГЗС