Прибојска бања чудесно извориште лековите воде које је многе препородило 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća             

 
Прибојска бања чудесно извориште лековите воде које је многе препородило
Trenutno na sajtu: 444       |       Podeli:
11.10.2021 | 0 коментар(а)



Прибој - Од вајакада се свет лечио лековитим водама које извиру из ко зна којих дубина



и кажу да је то најстарија медицина на свету која се одржала ево и до данашњих дана.

Прибојска бања Фото: ГЗС

У једном месту у старој Србији извире чудесна вода и распукле стене и кажу да је многе спасила муке и једина је можда на свету која као чарапу скида болесну кожу и лечи поломљене кости, а многима је помогла и спасила их беде, чак и кад је деценијама у локви зарастала. Ово место и чудесна вода доживела је репризу живота и то нећете веровати захваљујући човеку који је ту као дете напијао и разгаљивао душу.


Прибојска бања Фото: ГЗС

У ова брда старе Србије вековима уназад стизали су невољници у потрази за спасењем и леком од тешких мука и убоја. И заиста многи крастави отишли су глатке коже и многи хроми овде су проходали, а мештани се и данас куну да је ова вода њихова најбоља апотека и антибиотик.


„Ова вода лечи коња, а камоли људе, кад се у њој окупаш као да си изашао из мајчине утробе, као да си тек проходао. Ове капацитете које има ова вода то нема ни пола Европе”, рекао је Љубомир Пешић.

Љубомир Пешић Фото: ГЗС

Најстарија медицина коју памти цивилизација одржала се овде вековима и имала је невољника и када је била сравњена са земљом, а данас када је удаљена од очију и света лепша је него икада.

др Драган Пјевчевић Фото: ГЗС

Доктор Драган Пјевчевић до пензије је радио на овом лековитом извору и каже да неретко овуда плутају делови коже коју је као чарапу скинула вода, а и бројни су сведоци невољника и срећника који су под ово каменито брдо стигли на носилима, а отишли пешке.

„Ово је изузетно чувена вода и температуром и саставом, и хемисјки и свим другим саставима. Добра је за пиће, за терапију, изузетна је за велики број стрљења. Овде сам радио преко 30 година и видео сам на хиљаде пацијената који долазе сваке године и наказе свиј лек у овој води, било да је пију или да се купају у њој. Верујем да је долажење два пута годишње уз адекватну терапију, добра је за кожна обољења. До гроба ћу памтити како је човек дошао у колицима код мене, овде се купао седам дана и отишао својим ногама кући. Од Римског доба знамо за њу, краљ Урош се овде купао са својим војском коју је излечио”, рекао је др Драган Пјевчевић.

Свашта је ова народна апотека претурила преко своје грбаче, последњу пут затекли су је пре неколико година у трњу и затрпану тонама земље где се до чудесне воде стизало богазима.

 

Раде Цинцовић Фото: ГЗС

„На улазним вратима 2014. године писало је да базени неће радити до даљњег, ни један објекат није имао ни воду, ни мокри чвор, сви базени су били испуцали и раније је постојао само један, није било ни тушева, ни гардеробера. Објекат је из 1902. године , с обзиром на то један од надзорних органа нам је био Завод за заштиту споменика они су све одређивали, боју фасаде, боју и врсту црепа, све”, рекао је Раде Цинцовић.

Кажу да је чудо Божије јер има идеалну температуру која се вековима није мењала, 36,6 степени, а то је температура људског тела.

„Ја сам рођен овде и с обзиром да сам осам година ишао у школу у Прибојаку бању, морао сам да прођем туда, велики је број људи које сам видео да су дошли у инвалидским колицима или са штакама, а после десетак дана су остављали штаке узимали штапове, а сама та инвалидска колица су гурали они лично”, рекао је Цинсцовић.

Дуго ће се памтити у овом крају ко је посусталој лековитој локви удахнуо други живот, а то је Горан Деспић који је овде први пут угледао небо, научио шта значи бити човек и кад немаш и кад имаш и како се воли родна груда.

Горан Деспић Фото: ГЗС

„Иако не живим овде преко 30 година, али остала је нека тајна веза, нека емоција, зато што ми је цела генерација, цело покољење пре мене, моји прадедови родитељи, сви су овде рођени и одрасли у овом крају, све је везано за овај крај за манастир, за Бању. Што се тиче Пиројске бање и свог тог улагања које је било све ове године, то нема везе са економском исплативошћу, то је везано за емоције. Постоји нешто много важније, нешто што вуче човека , што га одржава у животу и остаје после њега, а то је важније од било које инвестиције. Када сам се вратио овде затекао сам једно ругло, нико ниша није улагао 40 година , све је пропадало и сваке године све је било ружније, базени су били затворени, ништа радило није, све је било запуштено”, рекао је Деспић.

Црква на Бањи страдала је први пут пре триста година, од стране Турака, а према Горановим речима, када се након година живота и рада у иностранству, вратио у родно место, прва жеља му је била да обнови цркву.

„Моја животна жеља је била да помогнме у реконструкцији цркве, неки мој дуг, то је нешто најлепше што сам могао да урадим, све остало је пролазно”, закључио је Горан.

 

 

ГЗС

 




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


lekovita voda pribojska banja

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.849.267 посета
Тренутно на сајту: 444 посетилац(a)