Након шестогодишњег оружаног сукоба који је почео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску, Други светски рат на европским просторима завршен је 9. маја 1945. године ступањем на снагу безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха. Други светски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. Само на простору Југославије током четири ратне године погинуло је 1.700.000 људи. Југославија је била распарчана од стране окупационих армија, док је на значајном делу њене територије успостављена марионетска Независна Држава Хрватска чије су власти већ у априлу 1941. године почеле са организованим злочинима над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима. Организовани, оружани отпор тада највећој војној сили у Европи, почео је већ током лета 1941. године када је дошло до избијања устанка против окупатора и квислинга, да би се борбе несмањеним интензитетом наставиле све до пролећа 1945. године. Масовна страдања цивила у Београду, Краљеву, Крагујевцу, Старом Сајмишту, Новом Саду, Нишу и другим насељима широм Србије остала су застрашујуће сведочанство рата на њеном тлу. Историја је та недела видела и осудила као злочин против човечности. Други светски рат на територији окупиране Европе и Југославије оставио је за собом трагичне последице масовног страдања недужних, материјалних разарања, грађанског сукоба, истинске антифашистичке борбе и организованог оружаног отпора, али и сарадње са окупационим снагама. Болне ране тог рата, Југославија и Србија осећале су у деценијама које су следиле. Дан победе над фашизмом у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе, имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма - на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. Тим пре, Дан победе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредељење за очување тековина остварених том победом.

ГЗС/Танјуг