гнездећих колонија у Европи. Док су млади, до неке своје пете године понашају се као прави тињеџери, обилазе свет и свуда лете, преноси РИНА.
Након тога, кад постигну полну зрелост око 62 одсто њих враћа се у своју колонију. Такви примери су Бојана и Јерина, два белоглава супа који су се након вишемесечног лутања вратили у резерват.

"Бојана ја отишла из кањона Радојине, који припада резевату Увца, док је Јерина одлетела из Јерининог града поред Маглича, по коме је и добила име. Они су маркирани 2020. године, праћени су негде до септембра те године, након чега се Бојана упутила на лутање. За то време, две године провела је у Грчкој, док је Јерина највише боравила у Бугарској, а касније на граници са Турском. Оно што нам представља проблем свакако јесте што немају све земље добро праћење оваквих птица, али оно што ми још знамо јесте да су лутале и по Северној Македонији", изјавио је за РИНУ др Саша Маринковић из Института з биолошка истраживања "Синиша Станковић".

Србија се истиче по најбројнијој популацији белоглавих супова на Балкану, па др Маринковић истиче да Увац постаје тесан за све њих, стога реализују програм који се тиче њиховог пресељења.

"Из тог разлога ми смо покренули пограм да се белоглави супови населе и на Стару планину у Источној Србији где су боравили пре више од сто година, док нису потровани. Фокус програма јесте да се они населе тамо где су некада живели", истиче он.

Од скоро се сателитским одашиљачем прате још два белоглава супа, а то су Тесла и Јефимија који су марикирани прошле године. Сигнали од ових птица стижу им, како каже, чак и из далеке Саудијске Арабије.

"Оно што је интересантно јесте да су њих двоје све време били заједно, никако се нису раздвајали. Оно што је наш утисак јесте да праве заједничко јато и кренули су у повратак кући. Тесла је тренутно у Турској, прешао је Босворски мореуз, док је Јефимија кренула да се враћа преко Сирије. Очекујемо свакога дана обоје да стигну", каже др Маринковић.
Он додаје да су ове птице орјентисане на континенталну климу, па је коњон Увца подручје које им у Србији изузетно одговара. Највећи проблем представља им зима када немају довољно хране.

"Због тога је направљено хранилиште, ресторан за њих, где су они учестали гости. То им омогућава да храну имају током читаве године", закључује Саша Маринковић.

ГЗС / РИНА