Удружење „Босиљак” чува од заборава ручне радове и старе занате 



 


Удружење „Босиљак” чува од заборава ручне радове и старе занате
30.01.2020 14:55 | 0 коментар(а)



Чачак - За жене из чачанског удружења „Босиљак” слободно се може рећи да су прави чувари старих заната.



Уједно су и расадник знања јер су у њиховим радионицама многи спознали да имају таленат за рукотворине. Оне од заборава такође чувају умеће израде ручних радова и што је још важније преносе га младима.

Када уђете у просторије где вредне жене својим рукама стварају нестварно, брзо схватите колико је вредности могло нетрагом да нестане. Овде се од заборава чувају вештине злата вредне.

„Кренуло је са редизајном намештаја и декупажом, а сада имамо и радионице за ткање, за пустовање вуне, за златовез, за шивење, хеклање, плетење, за моделирање” , рекла је председница удружења „Босиљак” Славица Јездимировић.

Овде се везе, плете, тка, трукују мустре. Вештина труковања је одавно заборављена, али у овом удружењу вредне женске руке оживљавају сећање на ову технику.

Радмила Дуканац, фото: ГЗС

„Труковање је уствари пресликавање са одређеног папира на коме већ постоји одређена мустра, како се то у везу и зове, и онда се са те мустре пресликава преко индига на материјал” , казала је Радмила Дуканац.

И Јелена Милунковић је овде научила да тка иако није имала никаква ранија предзнања.

Јелена Милунковић, фото: ГЗС

„Моја мајка се као девојка бавила ткањем, као дете ја се никада нисам бавила тиме, али просто ме је привлачило, и онда сам пре 4 године овде у „Босиљку” завршила школицу ткања и сада радим” , испричала је Јелена Милунковић.

Захваљујући предузимљивим женама из удружења „Босиљак” овде се организују и бројне радионице, али услов за бављење ручним радовима је пре свега љубав.

„Када имате љубав, имате и стрпљења. Сатима могу да седим док не урадим неку нову мустру која ме заинтересује ” , истакла је Славица Словић.

Некада је свака млада жена, без обзира да ли живела у граду или на селу, морала да зна бар нешто од ручних радова.

Спасенија Шкиљевић, фото: ГЗС

„Још у Основној школи сам научила да везем, плетем и хеклам. Све ручне радове смо ми радили” , рекла је Спасенија Шкиљевић.

На њу се надовезала Радојка Трипковић која каже да је некада  свака девојка на селу морала да зна понешто од ручних радова.

Радојка Трипковић, фото: ГЗС

„Ако у селу ниси знала да радиш ручне радове, сматрало се да ти нешто фали” , казала је Радојка Трипковић.

Времена су се променила и ручни радови једно време нису били у моди, али њихова вредост је непролазна и већина оних који одавде оду у свет тек тамо схвате њихову вредност.

Славица Петровић, фото: ГЗС

„Воле да понесу неки сувенир везано за град одакле су потекли, да ли је то део народне ношње и ли сувенирирски програм,  да ли је то нешто плетено, везено, просто та носталгија их вуче за град из кога су потекли и желе да имају нешто одавде” , додала је председница Скупштине удружења „Босиљак” Славица Петровић.

 









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Udruzenje Bosiljak rucni radovi stari zanati

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 











 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 123.906.309 посета
Тренутно на сајту: 254 посетилац(a)