одржана је синоћ у Миоковцима али овога пута у нешту другачијем облику.

Наиме, уместо велике манифестације, синоћ је приређено стручно предавање професора Ивана Глишовића са Агрономског факултета у Чачку.

Овогодишњи род је добар, а ни цена није подбацила међутим у паду је број купаца.

„Манифестације није било због короне, а било је паузе две године и у роду кајсије. Мразови су 2020. и 2021. године значајно умањили род. Ове године имамо род, али опет имамо проблеме. Ти проблеми су првенствено узроковани тиме што је у овом крају, Миоковцима, Пријевору, Горњој Горевници, Милићевцима, као селима у којима се налази чак 20 одсто производње српске кајсије ипак пуно проблема. Разлози су првенствено то што се производња одвија код неких 400, а по неким проценама и 500 произвођача. Велики број малих произвођача у маси су ипак јединке и тешко је да утичу ако се не групишу, организују, удруже на било који начин. Да ли је то задругарство, удружење, корпорација није битно, али су свесни да се морају удружити и у том правцу и иде стручно предавање”, каже професор Глишовић.

Иван Глишовић, професор на Агрономском факултету у Чачку, Фото: ГЗС

Третирање воћа препаратима на биљној бази није новина, али ће сигурно представљати будућност, не само у узгоју кајсије већ и других врста.

„Кајсија је воћна врста која је скромна по питању заштите. Тако да кајсија и конвенционално произведена и произведена на тај начин, са препаратима на биљној бази има тржиште. А примена тих препарата у неким културама које се интезивније штите, као што је крушка, јабука сигурно да треба да представљају један значајан проценат”, каже Глишовић.

Како професор Глишовић каже, извозни карактер кајсије је велик и се она неретко може наћи и на рафовима удаљенијих европских земаља.

„Кајсија је регионално ограничена воћна врста. Ми имамо срећу да она успева у нашој земљи, али је северније од Чешке и Словачке слабије гаји. Ограничена је на подручје Медитерана и Блиског истока у светским размерама. Тако да тржиште за нашу кајсију може бити шире. Било је то руско тржиште, север Европе али и земље у окружењу. Босна је била значајан купац. Ове године због свеукупне ситуације извоз не иде баш у свим правцима. Иде према Румунији и Пољској, значајно мање према Русији али се опет реализује. И доста се реализује код приватних дестилерија, код дестилерија на читавом Балкану”, закључио је Глишовић.

Иако се ове године Дани српске кајсије одржавају скромније, већ постоје планови за поновно покретање велике манифестације али уз одређене новине и под окриљем града Чачка и Туристичке организације.

„Ове године смо решили да организујемо манифестацију на један други начин где ћемо нашим произвођачима пружити могућност да сазнају савремене трендове производње, прераде, а и савремене начине како да направе једну малу берзу од овог краја. Град Чачак и Туристичка организација града Чачка ће помоћи да се српска кајсија веома популаризује како у региону тако и шире тако што ћемо по једно добро опробаном концепту који смо имали ранијих година, направити једну малу потенцијалну берзу мијоковачке кајсије где ће се сусретати и произвођачи али и потенцијални купци, којих је много и то не само из Србије већ и из региона”, рекао је Војин Јаковљевић, директор Туристичке организације града Чачка.

Војин Јаковљевић, директор ТО Чачак, ФОто: ГЗС

Календар манифестација које се одржавају у граду на Морави заиста је пун догађаја, а Сајам вина, Етно фест и Сабор фрулаша само су неки од предстојећих догађаја.

„Културно лето у граду Чачку је богати. Испред нас су Дани вина на градској плажи, затим Етно фест који ће се одржавати на градском тргу од 21. до 25. јула, Сабор фрулаша у Прислоници 23. и 24. јула, Дани слатинске бање 31. јула. У календару Туристичке организације је преко 30 манифестација, а преко 50 манифестација уопште у календару града Чачка. Наравно, чачак је следеће године Престоница културе па ћемо се трудити да догађаје прилагодимо том великом догађају који нам предстоји”, закључио је Јаковљевић.

А остаје да се сачека следећа година и да се види хоће ли се и Дани српске кајсије у Миоковцима наћи на том календару.

ГЗС