Убојито олово зарадио је на Кадањичи, али не због рата, већ зато што није дозволио да у аутобус који је тад возио, уђе човек са живим прасетом у руци.

„Рекао сам му да се ту возе људи, а не стока и нисам му дозволио да уђе. Није ми то опростио и срео ме је после неког времена на пијаци и ту ми је запретио, поново смо се посвађали. Ја сам отишао својим путем, а он је упао у предузеће и пуцао два пута. Један метак ме је промашио, другим ме је погодио у главу. Никакав бол нисам осетио, мислио сам да је користио оне “плашљивце”, али ми је цела глава била крвава и сви су вриштали”, каже за РИНУ Миливоје.

Како каже, све време је био свестан и на ногама је изашао пред ужичке хирурге, а тек након два дана пребацили су га за Београд.

Свако снимање показује да Миливоје у глави има олово

„Горе су ми извадили кошуљицу метка, јер су проценили да је ризично да ми ваде олово из главе и тако је метак остао под лобањом, а на челу рупа. Ја сам питао колико дуго могу живети са тим чудом у глави, доктори су рекли да могу још 50”, прича овај Ужичанин који је и поред тога што га је снашло, ове године напунио осамдесет трећу.

Међутим, метак који је остао иако није био опасан по живот оштетио му је нерве, па му се прво одузела десна рука, а онда и десна нога и морао је на рехабилитацију. Неколико година касније потпуно се опоравио и није имао никакавих проблема. Сада га само понекад заболи глава, али ипак није у потпуности сигуран збг чега.

„Кад ме заболи ја не знам да ли је то од ракије коју пијем, или зато што у глави имам метак. Може бити и од једног и од другог”, прича кроз осмех старац феномен.

Миливоје већ пуне 23 године слави рођендана два. Дан кад је заиста рођен, али и 28. март кад је за длаку избегао смрт, али и добио вечног подстанара.

РИНА