производњом корнишона за око три месеца оствариће сигуран приход. У најави су још и узгој јагода за америчко тржиште, зелене салате и халапењо паприке, једне од наљућих у свету. Кроз коперативу, оснаживање породичних газдинстава је загарантовано.

Жико Мирковић из Балуге код Чачка један је од 120 пољопривредника који се ове године одлучио за производњу корнишона сорте кибрија, намењених искључиво за немачко тржиште.

Жико Мирковић из Балуге, фото: Агропрес

„Сорта кибрија захтева свакодневну бербу и све што се више бере, све више замеће. Берба је почела половином јуна и трајаће до половине септембра. Посао изгледа добар, може да се запосли читава породица која мора бити ангажована око три месеца. Има доста рада, свакодневна је берба и не може се данас изоставити, беремо и по киши и по сунцу јер ако један корнишон остане данас неубран, сутра је већ друга класа”, каже Мирковић за Агропрес.

Домаћинства која су се определила да ове године производе корнишоне на десет ари површине попут Мирковића углавном са члановима своје породице обављају бербу која ће трајати око три месеца.

„Углавном смо цео дан на њиви, почне се ујутру од скидања заперака. Заливање почиње од 6 сати и траје до 15, у поподневним сатима се бере до увече када предајемо у откупни центар. Дневно се набере око 100 килограма. Ово је добар начин производње, камо среће да је овако и у осталој пољопривредној производњи јер је све организовано, дали су нам комплетну опрему од мрежа, система за наводњавање, расада. Откупљују сваки дан и исплата је после седам дана. Очекујем да до краја бербе наберемо око осам тона. Производња јесте захтевна јер је наводњавање уз прихрану обавезно, али имамо стручну помоћ агронома који нас свакодневно обилази. Обавештавају нас свако јутро путем смс порука о неопходној количини ђубрива, препаратима, времену прскања”, додаје Мирковић.

Комплетну производњу корнишона финансира кооперант и због унапред осигураног пласмана и цени Мирковић види будућност српског пољопривредника. Да ништа није препуштено случају, потврђују из Центра за развој села.

Снежана Марковић Ђуровић из Центра за развој села, фото: Агропрес

„Ова немачка компанија до сада је набављала корнишоне из Турске, међутим далек је пут и велики су трошкови транспорта па су се преселили у Македонију која не може да произведе довољне количине. Стога је производњу корнишона организовала компанија Глобал систем кооператива која је склопила уговоре са пољопривредним произвођачима. Овде се ради производња корнишона од 5 до 10 ари и Глобал систем коператива финансира целу производњу. Произвођачи улажу само свој рад и земљиште, а произвођачи имају стални надзор и контролу агронома који их обилази бар једном седмично. Поред агронома, смс сервисом обавештавамо свако јутро пољопривредне произвођаче у које време и са чим врше третирање и којим количинама у току дана треба да обаве наводњавање”, каже Снежана Марковић Ђуровић за Агропрес.

Она додаје да је ово јединствен пример када је у питању коператива јер је сваки сегмент покривен и произвођачи раде искључиво онако како им агрономи кажу.

Ова производња намењена је онима који су вољини да сарађују. Сорта кибрија је високо приносна и захтевна, ако се направи један погрешан корак не може се остварити принос и квалитет. Што се више бере, више има заметака, па берба мора бити уједначена, свакога дана у приближно исто време.

„Град Чачак подржао је ову причу и нама је циљ да запослимо најосетљивије групе људи.Овде је циљ да то раде породична газдинства, чланови домаћинства који немају потребе да ангажују сезонске раднике. Буквално упошљавамо породице, овога пута са корнишонима, а циљ нам је да уведемо произвођаче у производњу јагода за америчко тржиште, зелене салате и поједине сорте паприке попут халапењо сорте која је једна од наључих у свету и чија је потражња на тржишту око две хиљаде тона”, каже Марковић Ђуровић за Агропрес.

Немања Јоксић, фото: Агропрес

Директор Глобал систем кооперативе Немања Јоксић рекао је да је предност оваквог пословања јер се финансира комплетна производња од расада, репроматеријала, ђубрива а и постоји стални надзор агронома.

Опширније можете прочитати на сајту Агропрес-а.