Најзступљеније земљиште је смеђе скелетоидно земљиште на дијабазу.

Формирано је на брдско-планинској конфигурацији у условима влажније климе која је карактеристична за визијско подручје западне Србије. Иако је дијабаз, па према томе и његов детритус базичног карактера због обилније влажности долази до релативно брзог испирања базе и до закисељавања новонасталог земљишта.

У морфолошком погледу ово земљиште је доста неуједначеног карактера и хетерегоно. Смеђе скелетоидно земљиште на дијабазу у садашњим приликама је углавном под вегетацијом шуме и траве. Иако је терен веома изломљен и стру, у условима доброг обраста процеси ерозије су слабије изражени, осим извесних површина које се обрађују, а које се на овом терену слабије изражени.

Друга зступљеност је хумусно силикатним земљиштима (позната је и под називом планиснка црница). Хумусно силикатна земљишта са мање заступљеним скелетним одломцима припадају групи апсолутно шумских земљишта, јер се на њему једино може гајити шума, пошто садржи прилично скелета, који се лако односи (спира) приликом јачих падавина.

Пораст траве на пропланцима доста је спречен скелтним материјалом разбацаним по површини, а шуме махом борове доста су проређене и деградиране. На генезу земљишта посебно утичу рељеф и геолошка подлога. Рељеф је претежно брдовит и веома дисециран већим бројем речица и притока.

Све то чини да обилује великим бројем нагиба разног степена на којима су земљишта и дубином профила и другим особинама веома различита. Овакав рељеф чини земљиште неуједначеним и нестабилиним, што је особито уочљиво на њивама и у проређеној храстовој шуми где ерозија не дозвољава да се створи дубљи слој генетички добро развијеног земљишта, наводи се у извештају Општине Прибој.

Од савремених ерозивних процеса, на овом подручју заступљени су: водна ерозија, клизишта и скипари. Водна ерозија представља доминантан процес, који практично захвата велики део територије. Интензитет ерозије зависи од начина искоришћавања земљишта и степена нагиба терена.

Овако релативно ниска производња вредности земљишта је резултат смањења сточног фонда, али стање се може за релативно кратко време побољшати са повећањем сточног фонда и уз убацивање стајског ђубрива у оптималним количинама. 

Потребно је напоменути да је врло важно да слој квалитетног употребљивог земљишта повећамо са садашњих 10 на 15-20 центиметара, чиме се стварају услови за плодно тло погодно за многе пољопривредне културе.

Ово се може постићи код сваке обраде где је то могуће што дубљим орањем уз употребу стајског ђубрива.

Оно што је негативно и на чему треба порадити јесте уситњеност пољопривредних газдинстава, која не пружају праву могућност за интензивну пољопривредну производњу.

Додајмо свему овоме недовољну искоришћеност обрадивог пољопривредног земљишта, јер је на сваком месту видљиво да су многе обрадиве површине зарасле са ниским жбунастим биљкама и парлогом.

Глас западне Србије