био је изненађење на политичкој сцени Града Чачка. Његово именовање на чело напредњака био је шок за многе, и није му се давало превише шанси за опстанак на тој јако климавој функцији поготову због две сукобљене струје. Међутим, Парезановић је и даље повереник, а у међувремену је постао веома утицајна политичка фигура због чега је можда понајвише изложен нападима опозиције али и појединих медија. Био је то довољан разлог да Парезановићу поставимо више питања, данас две ипо године од именовања на поменутo место.

ГЗС: Некако изненада сте се појавили у политици и веома брзо постали кључна личност, која се данас рекло би се пита за све и свашта у Чачку. Опозиција тврди да сте анонимус који је одједном постао моћан?

Ја сам у политици јако дуго практично од 18. годинe. У раду СНС сам учетвовао од првог дана и неки мој страначки напредак је био постепен тако да то није било неко велико изненађење. Не бих се сложио да сам кључна личност, ми у Чачку функционишемо као тим, договарамо се и мислим да сам ја део тог тима, један елемент и наравно слажем се да сносим одређену одговорност.

ГЗС: Две и по године од како сте повереник. Морамо да признамо да је ипак био шок и за Чачане откуд ви ту? Како? Која је то веза прорадила?

Дуго пратим ту политичку идеју Александра Вучића, мислим да сам се радом и поштењем доказао, да људи у врху странке имају поверења у мене и да су одлучили да у Чачку дају шансу младим новим људима. Сматрам да је то био најприроднији след догађаја. До тог тренутка у Чачку су се од почетка вишестраначја на политичкој сцени  вртели једни те исти људи.

ГЗС: Улетели сте и Ви и Игор Трифуновић у једну узаврелу атмосферу, кад је било две струје, жестоких подела. Не знам да ли су се те поделе данас превазишле, какво је стање данас у Повереништву СНС у Чачку?

То је бољка сваке велике странке и од тога не може да се побегне. Било је стварно тешких тренутака и ми смо успели то да превазиђемо. Садашње стање је много боље него што је било. Мислим да смо створили једну политичку организацију која је и најзначајнија и најозбиљнија у граду. Имамо преко 9.000 чланова, има ту свакако и различитог размишљања, а има и неких људи који сматрају да странка служи да се заврши неки приватни посао, то је нешто од чега у политици не можете побећи. Дешава се да има неслагања између нас и да не мислимо исто о свим питањима, али мислим да смо успели на један дужи период да направимо стабилну странку и да то све сада много боље функционише.

ГЗС: Вама лично замерају да нисте неко ко је из Чачка, да сте продавали лубенице?

Мислим да то више говори о њима него о мени. Ја сам у Чачку провео читав живот, и основну и средњу школу и факултет. Рођен сам у Београду, али не мислим да место рођења треба да одређује било шта у животу појединца. Један део основне школе, целу средњу и док сам био студент током лета сам продаво лубенице, радио сам многе друге послове и тога се не стидим, мислим да је то нормално. У тим годинама ми је тај новац значио и природно је било да помогнем родитељима. Просто не мислим да би био бољи човек да сам одбио да радим, не видим ништа лоше у томе. То је тако када немају ништа друго што би могли да ми замере, онда морају да се определе на то. Не могу да ми кажу да сам нешто украо, неког преварио, да сам купио диплому, да сам било шта непоштено урадио у свом животу и онда покушавају да ми залепе ту етикету, али онда себи праве само контраефекат, јер свако нормалан не може да ми замери на томе.

ГЗС: Ипак сећам се, ја сам радио тај дуел Вас и Бошка Обрадовића када нисте хтели да кажете одакле сте, да ли је то тајна, хоћете ли сада рећи?

Наравно да није, ја сам и тада говорио детаљно о свом животу, мало ми је било непријатно да у 21. веку и даље постоје људи који деле Чачане по томе где су рођени. Сигурно у овом граду постоји много људи који су доста урадили за Чачак а нису рођени у њему. Као што има много Чачана који су се одселили у друге градове и државе, направили велике каријере и било би ружно да их неко одстрањује и говори ружно о њима на основу тога где су рођени. Као што сам рекао рођен сам у Београду, а овде сам завшрио основну, средњу и факултет. Мој отац је пореклом из околине Ивањице, планина Јавор, село Смиљевац, мајка је из околине Нове Вароши село Рутоши. Ја сам емотивно везан за све те крајеве и целу западну Србију и не мислим да има нешто лоше у томе, свако има неку своју животну причу. Али Чачак волим највише на свету и немам жељу да га напустим.

ГЗС: Данас сте посланик у републичкој скупштини, да ли сте задовољни својим учинком, јесу ли задовољни Ваше партијске старешине?

Ја могу да будем задовољан, од почетка је био циљ да будем активан посланик, да ме Чачани чују да на заседањима скупштине говорим о томе шта ради Град Чачак, а шта градско руководство, шта је потребно граду Чачку. Не мислим да као један човек могу да решим све проблеме и зато делујемо као тим. Други народни посланик Остоја Мијаиловић, градоначелник и председник скупштине делујемо тимски и боримо се да што више инвестиција привучемо у наш град и мислим да успевамо. Мислим да град Чачак у овом тренутку има много већи утицај на Владу Србије и на председника него што је имао раније и то се види. Ове године смо први пут добили средства од Владе РС из буџетске резерве, у износу од 65 милиона динара. То се никада није дешавало иако немамо никаквих проблема у буџету који је веома стабилан и ликвидан.

ГЗС: Ипак Вам приговарају вам да нисте успели да привучете никакве веће инвестиције, фабрике у Чачак? Реално нема ни једне велике инвестиције и хиљаду радних места ?

То није лак посао и свако ко каже да је то лако и да може да се завшти преко ноћи није озбиљан. Да би сте довели велике инвеститоре морате да створите предуслове за то. Ми радимо на томе да направимо нову индустријску зону и одлично нам иде на том пољу. Много новца смо добили од Владе за то. Такође Влада улаже велика средства када је инфраструктура у питању. Ту пре свега мислим на ауто пут без кога је немогуће привући било код инвеститора. Мислим да ћемо ми неким будућим поколењима да оставимо нешто иза нас, јер то су инфраструктурни пројекти који ће служити нама наредних 50, 100, 200 година. Градоначелник са својим тимом много ради на томе да инвеститор дође, не желим да преудицирам али мислим да смо близу да једна велики инвеститор дође у Чачак а сигуран сам да ће то бити у овом мандату.

ГЗС: Нисте баш миљеници медија, од свих тих које сте поменули Тодоровића, Трифуновића, Мијаиловића, можда сте ви и Остоја Мијаиловић најизложенији нападима медија и негативној критици. Како то коментаришете?

Ја имам негативан став према нечему што зовем медијско рекетирање. Ако нисте из неких разлога подобни неком новинару, он користи свој медиј да вас уцењује, да пише лоше о вама како би ви њега евентуално позвали и молили да престане или му понудили нешто за узврат, то просто тако функционише. Имате пример једних великих новина који већ месецима пишу негативно о председнику државе. Ја отворено говорим о свему и немам проблем да кажем и оно што неће да се свиди појединцима, пре свега мислим на Стојана Марковића који је променио пет странака, био одборник разних партија а истовремено се бавио информисањем.

ГЗС: Да ли је то лични сукоб, или је политички, с обзиром да је Марковић како рекосте и политичар?

Са моје стране не, ја једноставно нисам могао да ћутим на то да један портал већ годинама најнегативније и најпримитивније могуће пише о СНС и о Председнику Србије. Да на свом медију даје простор свим оним људима који најбруталније вређају напредњаке и да функционишу као страначки билтен Саше Јанковића, Вука Јеремића и Бошка Обрадовића, а да притом од града Чачка узимају велика финансијска средства. Од 2012. од када смо ми на власти тај портал и тај човек Стојан Марковић добио је од града Чачка преко 50.000 евра. Од Министарства немам прецизан податак али се радио цифри од око 80.000 евра. Када анализирате све податкем видећете да је од када смо ми на власти Стојан Марковић од државног новца и грађана Србије добио скоро 150.000 евра.

ГЗС: Да ли то значи да треба да лепо пише о вама?

Не треба да пише лепо, али ја не подржавам њихов став да је независни медији само онај који пљује СНС а да свако ко напише нешто позитивно представља режимски медиј, то просто није подела која је за мене прихватљива. Неозбиљно је причати о цензури у медијима када ви можете да пишете све најгоре о СНС, а да од републичких и градских институција на чијем смо ми челу добијате огроман новац. То је замајавање грађана. Сигуран сам да преко два милиона грађана који су гласали за Вучића и преко 27.000 грађана који у Чачку подржавају СНС нису срећни што њихов новац одлази на такву врсту тенденциозног информисања.

Мислим да постоји доста квалитетних медија у Чачку, три телевизије, један озбиљан штампани лист, неколико добрих портала и да су медији слободни, свако може да пише оно што жели. Практично сви медији имају и финансијску подршку града, то варира из године у годину, када погледам генерално, Од 2012. медији који су добили највећу подршку су медији Стојана Марковића. Не подржавам понашање када неко мисли да само он треба да постоји и да је само он битан. И мислим да неки кодекс мора да постоји, зато сам и реаговао на писање Стојана Марковића, јер ако неко исмева славу СНС на свом порталу онда је то болесно. Ми смо му уредно послали позив као свима, а он је то искористио да направи вест у којој је исмевао СНС као и породицу председника Србије, и где је писао да позивамо људе на славу да би добили неки поклон. Мислим да барем нашу крну славу није треба да злоупотреби на такав начин, то је нешто најниже што је могао да уради.

ГЗС: Зашто је то тако одједном, рекло би се. Памтим време када је био јако близак са СНС, када је имао прве информације са ваших састанака. Супруга му је Ваш члан зар не?

Тачно је да је госпођа Марковић наш члан од 2015. године. Ми њу поштујемо као и сваког члана, била је гост и на нашој слави, то је њено политичко опредељење. Исто тако је тачно и да је Стојан Марковић код тројице наших функционера најавио њено учлањење и тражио да добије неку функцију. У исто време нас је "пљувао" на свом порталу. Такав човек, шта да радите. И те информације о којима прича су најчешће плод његове маште и измишљени извори из СНС. Као и коментари на порталу Озонпрес у којима се вређају напредњаци и које он лично пише. Када не сме нешто да напише у тексту јер зна да би би имао проблем да докаже на суду, он напише у завијеној форми, а онда пише анонимне коментаре.

ГЗС: Ако гледамо политичку сцену Чачка често сте у сукобу са лидером Двери, Бошком Обрадовићем, имали ту личних разлога или је то чисто политичке природе? Двери имају значајно бирачко тело у Чачку.

Што се мене тиче никаквог личног сукоба нема, просто политички се доста разликујемо. Мислим да није добро што неки политичари граде политички утицај тако што праве поделе међу грађанима и тако што покушавају са апсолутним говором мржње да подижу тензије у друштву у сваком тренутку, а то се онда врло лако пренесе на грађане или не дај Боже на улицу. Стално слушамо приче да су гласачи СНС неписмени, глупи, необразовани, све најгоре о њима, да су сендвичари и ботови, а да су сви други елита. То је нешто против чега ћу се увек борити. Бошка Обрадовића не бих посебно коментарисао, није реално да неко ко је опозиција од 2012. за пет година није рекао ништа позитивно о нашем раду, већ су то увек биле најбруталније увреде и лажи. Као лажи о томе да две директорке чачанских школа никад нису радиле у основним и средњим школама, па када сам изнео истину за скупштинском говорницом, Обрадовић се извинио поменутим директоркама, али у четири ока, јер није храбар да јавно призна да је погрешио. Зато и не чуди што је за годину дана боравка у Народној скупштини изубио 9000 гласова у Чачку и гледао у леђа Белом Прелетачевићу.

ГЗС: Нова Србија је Ваш дугогодишњи партнер и странка која је са вама делила изборни резултат у Чачку. Сада сте стиче утисак да сте велики политички непријатељи. Просто су невероватне димензије Вашег сукоба?

Нова Србија је странка са којом смо од 2008. наступали заједно и увек смо имали неки однос према њима због те подршке када смо били опозиција. У Чачку та сарадња никада није била претерано добра, али врх странке је имао поштовање према дешавањима у прошлости и нисмо хтели да партнере који су на почетку били са нама лако одбацимо, иако нам у том тренутку ништа посебно нису значили. Мислим да свега тога не би било да су неки људи успели да задовоље своје амбиције, али то није наш проблем и ми не служимо за то да испуњавамо ничије жеље, министарске или директорске. То је на неки начин био тест, да видимо како ће да се понашају ако не добију оно што су планирали. Ја сам и пре парламентарних избора када сам постао повереник, рекао да је време да дође до политичке смене генерација у Чачку , да дођу неки нови људи, а да неки постану део прошлости и време је показало да сам био у праву. Појединци нису препознали тренутак да се сами повуку, а народ их је казнио због незајажљивости.

ГЗС: Оно што се провлачи јесте да ли сте повереништво или Градски одбор?

Локални одбори функционишу на принципу Градског одбора, али када он није формиран онда повереништво представљаја ГрО. Ми јесмо још увек у статусу повереништва, то је тако јер смо успели да направимо једну добру организацију у странци и просто то нисмо хтели да пореметимо јер смо били у изборима практично сваке године.

ГЗС: Ипак није нормално да то толико дуго остане повереништво?

Ми смо нажалост пропустили тих неколико првих година од 2012. када смо имали такође повереништво и када смо изгубили две, три године а да нисмо ништа урадили. Игор Трифуновић и ја смо 2015. преузели странку у потпуном расулу, где апсолутно ништа није функционисало и требало је неко време да се то доведе у ред. Ући у изборе унутар ГрО је нешто што захтева одређено време, а као што сам рекао ми смо сваке године имали парламентарне, локалне или председничке изборе. Чекамо тренутак да све то постане зрело и да пређемо у форму ГрО, али то не мења ништа када је у питању наш страначки капацитет. У свакој изборној кампањи ми смо најбоље организована стрнка, то показују изборни резултати. Не видим потребу да неки медији и политичари буду забринути за нашу организацији, нека они воде рачуна о себи.

ГЗС: Приговарају Вам за кадровање, ко је главни кадровик у Чачку?

Потпуно отворено ћу да вам кажем, све одлуке о кадровским решењима доносимо заједно. Ја сам народни посланик и повереник, Остоја Мијаиловић је народни посланик, Милун Тодоровић је градоначелник и члан председниптва странке, Игор Трифуновић је председник скупштине и повереник. Сва четворица смо чланови главног одбора странке. Ми преузимамо највећу одговорност за кадровање када су у питању политичке функције. И мислим да за ових годину и по дана нигде нисмо погрешили.

ГЗС: Ипак кружи прича да је Остоја Мијаиловић главни кадровик, да он намеће кадрове, да је градоначелник Тодоровић у проблему јер нема већину... има ли у томе истине?

Много је оних који нам не желе добро и сањају дан када ћемо се поделити. Ти људи увек морају да причају различите приче које ће ретко када бити добронамерне. Оно што је јако важно и што желим да нагласим јесте да нико од нас никада није вршио било какву уцену, а да је користио капацитет одборничке групе или утицаја у врху странке. Нико не намеће своја приватна решења нити је то уопште могуће. Трудимо се да кадровска решења буду најквалитетнија. Нама су замерали како немамо наше кадрове па их доводимо са стране. А када на неку позицију дође неко из СНС онда кажу то је страначко намештење. Немамо проблем када је неко квалитетан, да му дамо подршку и ако није члан наше странке. Таквих примера има доста и у градском већу и у јавним предузећима. Тако да имамо баш разнолику структуру кадрова на различитим функцијама.

ГЗС: Може ли неко да се запосли у Чачку а да није члан СНС, стиче се утисак у јавности да је чланска књижица СНС пресудна и главна диплома?

То је прича коју намећу представници опозције и њихови медији. Ја разумем да они на тај начин покушавају да остваре политичке поене, а притом скоро сви примају плату из буџета. Партијска књижица не може бити привилегија, али ни дисквалификација за било које радно место. Оно што је нама важно јесте да обезбедимо што већи број радних места у приватном сектору и да развијамо нашу привреду. Мислим да не постоји градска власт у протеклих 20 и кусур година која је имала бољу комуникацију са привредницима и са привредним удружењима и која им је дала већу прилику у доношњеу одлука и у креирању пословног амбијента. Ми смо незапосленост смањивали кроз радна места у привреди. Када су у питању радна места у јавном сектору и на нивоу Чачка и на нивоу Србије број запослених се смањио од 2014. до данас.

ГЗС: Неће вам то грађани прогутати и прихватити олако, много је незапослених?

То је чињенични податак, ради се о егзактним подацима, можете да проверите. Укупан број запослених у јавном сектору у Србији и Чачку је данас мањи него 2014. године када смо увели забрну запошљавања. То никад није урадила ни једна власт пре нас, јер нису желели да се одрекну привилегија и масовног ширења јавног сектора и неоснованог пумпања плата. Због тога замало нисмо банкротирали.

ГЗС: Ипак утисак је да грађани тешко живе и једва састављају крај са крајем

Неспорно је да смо ми доста тога урадили у претходних пет година, успели смо стабилизујемо стање у земљи, да доведемо јавне финансије у ред, да смањујемо незапосленост, подигнемо привреду, али то је и даље далеко од онога како би ми волели да наши грађани живе, то је просто велики посао који морамо да радимо у наредним годинама. Нити је могуће за неколико година земљу која је била пред банкротом довести до тога да буде на нивоу неке западне ЕУ земље. Наша Влада и Председник увек истичу да морамо пуно да радимо да би живели боље и нико од нас никад није рекао да је стање савршено. Али да је боље него што је било, боље је. Ми у Граду Чачку морамо завршити Индустријску зону, довести инвеститоре, да би запослили људе, јер смо свесни да је и овде доста људи незапослено. У тренуткук када смо ми дошли 2012. у Чачку је било преко 13.000 незапослених, сада је тај број нешто више од 8.000, што је доста мање, али опет много.

ГЗС: Мислите ли да вам верују грађани Чачка?

Да ли нам верују или не то показују резултати избора, оно што је нама битно да грађани виде да СНС , њен председник и градоначелник у Чачку улажу велики напор да направе нешто позитивно. Мислим да је то оно што грађани највише цене, они не воле празне приче. Цене рад, пожртвовање и због тога нам дају подршку. Данас највише кукају они који највише имају, а највећу подршку имамо од људи који најскромније живе, јер они не верују у бајке и цене само рад.

Глас западне Србије