на пашу, а према неким подацима српски мед је један од најскупљих на планети, престигао је чак и Мађарску која је увек имала највишу цену.

Професор доктор Светомир Стаменковић, стручњак за воћарство каже да то што је српски мед најцењенији и међу најскупљима у свету није никакво чудо, јер је најквалитетнији.

Пчелињак професора Стаменковића у Бањици, фото: ГЗС

„Свака роба има своју цену, он је изузетног квалитета и на светском тржишту, ми остврујемо највишу цену. Данас је откупна цена меда од стране погона „Наш мед” 7,1 евро, то никада није било, а други разлог тако високе цене нашег меда је то што је принос последњих година био веома слаб. У току прошле и предпрошле године били су лоши услови, тако да је меда било врло мало, те је то и утицало на цену”, казао је професор др Стаменковић.

Пчелињак професора Стаменковића у Бањици, фото: ГЗС

Проф. др Стаменковић је објашњава на који се начин може раликовати природни од вештачког меда, с обзиром на то да се у последње време на рафовима српских продавница налази и вештачки мед.

„Тешко је рећи да неко од стручњака моћже да каже који је мед доброг квалитета, који је лошег квалитета, односно, који је природни пчелињи, а који је вештачки. Дакле, квалитет меда може да се једино утврди хемијском анализом од стране лабораторије, која је акредитована за те послове”, истиче професор.

С обзиром на то да су већ пчеле увелико кренуле на пашу, те да су радови на пчелињацима, такође, у пуном јеку, важно је истаћи шта је оно на шта би пчелари требало да обрате пажњу.

Пчелињак професора Стаменковића у Бањици, фото: ГЗС

„Пчеле су веома активне када је лепо време, посебно због тога, јер посећују цветове маслачка и мртве коприве, а и кајсија и дрен су почели да цветају, тако да су оне за сада усмерене тамо да прикупе што веће количине нектара и полена. Оно што пчеларима саветујем је да погледају своје кошнице да их отворе и виде, да ли има довољно хране. Зима је била блага, потрошња хране је била већа, него уобичајено и може се догодити да неко пчелиње друштво остане без хране у овом тренутку и да угине, због тога би пчелари то требало да погледају, јер, ако немам хране, погача је ту”, појаснио је Стаменковић.

Последњих година многи пчелари су се сусретали са проблемима воћара који су неадекватно прскали своје воћне засаде.

„Воћари, који се професионално баве производњном воћа, знају улогу и значај пчела у производњи хране. Подсећања ради пчеле су у опрашивачи у 85 одсто случајева, а повећавају принос 82 одсто код малине. Савет воћарима да своје засаде не прскају отровним препаратима за пчеле у време цветања, да воде рачуна о корову у воћњаку или да их униште механички или хемијски и тек након тога третирање. Дакле, апел воћарима, чувате пчеле, тиме ћете увећати ваш принос и квалитет ваших плодова”, закључио је проф. др Стаменковић.

ГЗС